Хрватима би на уништавању Дивосела позавидео и сам Гебелс
Дивосело - спомен плоча
Дивосело, српско село у општини Госпић, ушло је свесно у устанак против усташке власти Независне Државе Хрватске, због терора и злочина над српским народом. Данас, 70 година касније, у Дивоселу нема ниједног становника. Село, које је пред сам Други светски рат имало близу 3.000 становника, данас је етнички очишћено.
На споменику у Спомен-дому бораца НОР у Дивоселу било је уписано 1.307 погинулих антифашиста у току Другог светског рата, од родног Дивосела, Козаре, Сутјеске, Неретве, Београда, Сремског фронта, па до Трста... Највећи злочин од насељавања Дивосела, тоталног уништења и ликвидације српског народа у овоме селу, догодио се 5. августа 1941. године, када је само у неколико дана етничког чишћења убијено и заклано 907 мештана, међу којима 384 деце, од колевке до 15 година старости. Уништена је готово читава једна младост, од чега се Дивосело никада није опоравило.
По начину извођења злочина, клању, убијању, спаљивању живих људи по кућама, бацању убијених у јаме Велебита, вешању и ликвидирању у логорима Јадовно и Слано, бестијалности којима су хрватске усташе чиниле ове злочине, и сам Гебелс би им позавидио. За убиства 1.307 мештана, односно више од 60 одсто укупног броја становника Дивосела у периоду од 1941. до 1945. године, после рата нико није одговарао.
У грађанском рату у Хрватској, у периоду од 1991. до 1995. године, погинуло је 75 мештана Дивосела. Само у операцији хрватске војске под називом „Медачки џеп“ убијено је 30 Дивосељана. Тога дана село је етнички очишћено.
У овоме селу је мрачна страна људске историје исписала своје најстрашније редове. Иза разарања у овом ратном паклу остала су само црна згаришта некадашњих породичних домаћинстава. Потомци убијених и погинулих у Дивоселу поново су се суочили са наследницима џелата њихових родитеља из Другог светског рата.
Данас, у Дивоселу нема народа, нема колевке ни дечијег плача. Остаци кућних згаришта зарасли у траву. Све живо је побијено или протерано. У ово село више не стижу писма, нити их ко шаље, нити их има ко да прими. Сви антифашистички споменици су порушени, као и стамбени објекти, уништена инфраструктура. Када човек дође у ово, некада лепо и напредно село, има осећај да је дошао у простор у коме је време већ одавно стало. У Дивосело, преко лета, дође само понека породица од обиђе гробља, запали свеће и осети мирис родног огњишта, којег тамо више нема...
Ништа више није као што је било некада...
Миле Рајчевић
Београд
Извор: НОВОСТИ, уторак 04. август 2015., стр. 16.
Везане вијести:
Бог ме је спасио да свијету причам гдје сам била и што сам видјела
Књига: Проф. Миле Рајчевић: " Дивосело, Читлук и Орнице у ...
Фонд: Гојко Матић - село Дивосело - Jadovno 1941.