"Књигоцид - уништавање књига у Хрватској 90-их"

Уништавање књига током 90-их протекло је у потпуној шутњи, уз одобравање политике и бројних интелектуалаца, а највећа иронија сваког књигоцида и јест у томе да ће на концу сваки завршити у књизи, речено је на промоцији књиге "Књигоцид - уништавање књига у Хрватској тијеком 90-их", аутора Анте Лешаје, пензионисаног универзитетског професора економије. Он је 20-ак година истраживао уништавање књига писаних на ћирилици и дјела српских аутора по Хрватској, али и оних која су се бавила антифашизмом и радничким самоуправљањем.

- Анте Лешаја је истраживао како су се од 1992. систематски уништавале књиге које су се језички, писмом, национално, идеолошки или на неки други начин разликовале од стања духа 90-их година у Хрватској, рекао је предсједник СНВ Милорад Пуповац, истичући да је Лешаја своје прве текстове на ту тему објавио у сплитском "Ферал Трибунеу", али и у часопису Српског културног друштва "Просвјета".

- Прихватио се поштеног посла и поштено га одрадио, дајући свој допринос историји и сјећању на вријеме кад су они који су отписивали књиге, отписивали и људе, рекао је Пуповац. 

Другачије се није ни могло у државној установи 

Лешајин рад указује и да су појединци ионако велик број уклоњених и уништених књига у медијима преувеличавали, па тако у књижници у Карловцу није било уништено 60.000 него 600 књига, нити је 70.000 књига било уништено у књижници у Вуковару. 

Књижевни критичар Велимир Висковић који је 90-их био руководилац у Лексикографском заводу „Мирослав Крлежа“ одакле је почетком 90-их у резалиште послато 40.000 примјерака Југословенске енциклопедије, рекао је да су у Заводу покушали спасити неке од тих енциклопедија, покушавајући их продавати по далеко нижој цијени, али су због протеста људи и мале продаје одустали. 

- Тако је пропало и мојих 15 година рада колико сам био укључен у рад на заједничком пројекту енциклопедије, рекао је Висковић, истичући да се другачије и није могло у државној установи. Наводио је примјере да су неки библиотекари с нелагодом отписивали и уклањали књиге и додао да му је драго да су неки од оних чији су ставови 90-их бли врло ригидни, сада заступају став помирења. 

Награда за злочин, казна за савјест
Подаци до којих је дошао Лешаја у својој књизи на око 600 страна су, благо речено, застрашујући. Током 90-их из хрватских је књижница, према грубој процјени, одстрањено скоро 2,8 милиона књига или 13,8 посто укупне грађе. Књига документира и уништавање око 3.000 споменика антифашистичке борбе. 
Због тих уништавања нитко није одговарао, али су Милан Кангрга и Ферал Трибуне који су критички проговорили о случају уклањања књига на Корчули кажњени за клевету јер је суд оцијенио да се радило о клевети зато што није наглашена формална разлика између спаљивања и бацања књига у контејнер. Директорица библиотеке која је самовољно "отписала" књиге на крају је добила и одштету. 
Лешаја сматра да је још увијек могуће да одговорни буду санкционирани јер то подлијеже конвенцијама које је и Хрватска потписала. Само кад би било политичке воље ...


На тему еволуције ставова осврнуо се онда и Пуповац, споменувши примјер неименованог државног руководиоца из 90-их који је изјављивао да ће државним парама помоћи уклањање књига, "а сада улаже у малине у Србији". 

Спаљивање књига под полицијским надзором 

Некадашњи уредник "Ферала", новинар и писац Виктор Иванчић подсјетио је како су хрватски националисти на главном сплитском тргу сатима спаљивали на стотине примјерака "Ферала" које су покупили с киоска, док је полиција цијело вријеме стајала, не ометајући хулигане. 

- Ферал је спаљиван у почетку излажења, а током 15 година никад нисмо имали оглашаваче, иако смо имали тираж који је у моменту престанка излажења листа био већи од свих осталих политичких недељника, рекао је Иванчић. 

Сам Лешаја говорио је о свом раду и помоћи коју су му пружили поједини интелектуалци као што је био најзначајнији филозоф Милан Кангрга или Предраг Матвејевић бивајући, као и он сам, суђени због наводне клевете на новчане казне.
Књигоцид у библиотеци на Корчули гдје је уклоњено и отписано 400 наслова, од тога 19 наслова Бранка Ћопића, био ми је подстрек за даљња истраживања, па је и највише истражен и документиован, иако није ни био најопсежнији ни најгори, рекао је Лешаја указујући да је Хрватска јединствена јер нико није кажњен због уништавања књига, али су кажњени они који су о томе говорили. 

Нема ничег чудног у шутњи 

- Био сам међу волонтерима који су судјеловали у подизању књижнице у Корчули. Тако сам и ушао у ту тему и почео прикупљати најразличитије податке о свим случајевима које сам могао наићи. Корчулански случај пријавио сам и Државном одвјетништву, но одбили су се бавити њиме јер је, како су истакнули, доказива штета била занемарива, рекао је Лешаја. 



Он сматра и да нема ничег чудног у шутњи којом је овај културоцид праћен у хрватској јавности. - Бројни су се интелектуалци упрегли у националистичке дискурсе, а многи су се бојали и држали по страни. Слична прича догађала се на цијелом простору бивше Југославије и свугдје је било тек неколико храбрих људи који се нису бојали говорити да је то погрешно, рекао је Лешаја и навео све који су на неки начин учествовали у скидању вела тајне с књигоцида. 

За подсјећање је прочитан став уредника издања Милана Шарца: - Највећа иронија сваког књигоцида и јест у томе да ће на концу сваки завршити у књизи. Књиге узвраћају ударац. 

Промоцији књиге коју су издали СНВ и књижевна кућа „Профил“ присуствовао је велик број јавних личности Хрватске, од бившег предсједника земље Стјепана Месића до научника, професора и умјетника, као и представника српске заједнице, а био је ту и амбасадор Србије у Хрватској Станимир Вукићевић. 

Аутор и фото: Ненад Јовановић 

Извор: СНВ