ШЕСНАЕСТ ГОДИНА ОД АГРЕСИЈЕ НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ
Прије 16 година, 24. марта, снаге Нато савеза почеле су бомбардовање тадашње Савезне Републике Југославије, а одлука је донесена без одобрења Савјета безбједности УН, што је био преседан.
Према процјени Владе Србије, у бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи (према појединим изворима укупан број погинулих био је готово 4.000), а рањено је више од 12.500 особа.
Подаци говоре о 1.008 убијених војника и полицајаца, а према неслужбеним подацима, теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, међу којима је 2.700 дјеце, док је укупна материјална штета процијењена тада на 100 милијарди долара.
Ратни губици Нато савеза у људству и техници никада нису објелодањени, али су тадашње власти у Београду тврдиле да је оборено више десетина летјелица. Најпознатија летјелица - такозвани невидљиви авион Ф-117, оборен је код Буђановаца.
Нато је за 79 дана агресије лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби", од којих је погинуло око 200 особа, а рањено је више стотина њих, и употријебио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом. Посљедице гађања том муницијом по људе никад нису званично објелодањене.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двије рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге Алијансе су први пут употријебиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.
Наредбу за ваздушне ударе издао је тадашњи генерални секретар Нато савеза Хавијер Солана команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, који је касније у својој књизи "Модерно ратовање" написао да је планирање ваздушне операције Југославије већ увелико било у току још у јуну 1998. године, а завршено крајем августа те године.
СР Југославија је нападнута под изговором да је крива за "хуманитарну катастрофу на Косову и Метохији и за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу њене покрајине".
Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге УН надгледају мировно рјешење сукоба на Косову, Нато је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.
Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану и из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким оператерима који су полетјели из база у западној Европи.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недјеља напада бар неколико пута није нашао на мети.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга, оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено.
Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
Послије више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. године, да би три дана потом почело повлачење снага СР Југославије са Косова и Метохије.
Пошто је генерални секретар Нато савеза 10. јуна 1999. издао наредбу о прекиду бомбардовања, посљедњи пројектили пали су на подручју села Кололеч, недалеко од Косовске Каменице, у 13.30 часова.
Тог дана је Савјет безбједности УН усвојио Резолуцију 1244, а на Косово је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбједност и обезбиједе повратак избјеглих, док се не дефинише најшири степен аутономије.
Неколико година послије тога, Косово је једнострано прогласило независност, на хиљаде Срба је протјерано, посебно у мартовском погрому, а ни до данас им није обезбијеђена сигурности слобода кретања, као ни повратак у разрушене домове.
Ово је било друго важније војно уплитање Нато савеза након бомбардовања Републике Српске 1995. и највећи војни сукоб на простору Србије и Црне Горе од времена Другог свјетског рата.
Извор: 
Везане вијести:
БАШТИОНИК: Позив на молитвени помен за жртве НАТО бомбардовања
СЈЕЋАЊЕ НА ДАН ПОЧЕТКА АГРЕСИЈЕ НАТО-а НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ