ИЗЛОЖБА ПОВОДОМ 100 ГОДИНА "МАРША НА ДРИНУ"

Оригинални нотни запис Марша на Дрину
Оригинални нотни запис Марша на Дрину

Оригинални нотни запис "Марша на Дрину", грамофонске плоче Музике краљеве гарде из 1910. године, разна документа, одликовања, фотографије и лични предмети породице Бинички дио су изложбе "Легат Стевана и Станислава Биничког" Народног музеја из Крушевца, која је вечерас отворена у Музеју Старе Херцеговине у Фочи.

Група аутора из Крушевца изложбу је приредила поводом 100 година чувене корачнице "Марш на Дрину", коју је Станислав Бинички компоновао 26. маја 1915. године у Крагујевцу, како је својеручно написао на оригиналном документу. 

Начелник општине Фоча Радисав Машић нагласио је да је војни капелник Станислав Бинички био зачетник савремене српске музике, да је написао прву српску оперу "На уранку", те да је српској умјетности дао много више него они који су српског поријекла. 

"Он је написао мелодију која је химна херојству српског народа у Првом свјетском рату. У Фочи сваког јутра већ 20 година програм радија отвара `Марш на Дрину`", рекао је Машић, отварајући изложбу. 

Кустос-историчар из Крушевца Коста Радић подсјетио је да је војни инжењер Стеван Бинички, који се истакао јунаштвом у српско-турским ратовима, рођен у Лици и поријеклом је Хрват римокатоличке вјере. Он је у Србију дошао 1868. године, гдје је примио српско држављанство и православну вјеру. 

Као српски официр који је градио понтонске мостове, почео је да ради у селу Јасика крај Крушевца, у коме се 1872. године, из брака са Маријом, поријеклом Њемицом, родио њихов син Станислав. 

Станислав Бинички основао је први симфонијски оркестар - Београдски војни оркестар и један је од оснивача музичке школе у Београду. 

Музику краљеве гарде је основао 1904. године, чији је био диригент до 1920. године, када постаје први директор новоосноване сталне опере у Београду. 

"Учествовао је у борбама на Церу и Колубари са својим најубојитијим оружјем - Музиком краљеве гарде, када је настало његово најзначајније и најпознатије дјело `Марш на Дрину`, које је посветио пуковнику Миливоју Стојановићу Брки и српским јунацима са Цера и Колубаре", рекао је кустос Радић. 

Он је додао да је 50 година након компоновања "Марш на Дрину" добио стихове, које је 1964. године написао писац из Београда Миливоје Поповић Каваја. 

Радић је истакао да је "Марш на Дрину" раме уз раме са химном "Боже правде". 

Он је подсјетио и на ријечи књижевника Бранка Ћопића: "Ја не знам да ли има нека пјесма која ме може тако узбудити као мелодија `Марша на Дрину`. Све ми се чини да чујем топот српске коњице која напредује према Дрини, да чујем онај звук кад се ваде сабље", ријечи су Бранка Ћопића. 

Директор Музеја Старе Херцеговине Бранка Драгичевић захвалила се предсједнику Удружења Срба из БиХ у Србији Миши Јањићу, који је, како је нагласила, заслужан за долазак ове поставке у Фочу. 

"Изложба свој пут завршава овдје у Фочи, што нам је велико задовољство, јер се 26. маја пуни 100 година од компоновања `Марша на Дрину`", рекла је Драгичевићева. 

Прије Фоче, гдје Дрина почиње, изложба је била постављена у Бијељини и Вишеграду, а како тврде аутори, њен циљ је повезивање народа са обје стране ове ријеке. 

Заоставштину породице Бинички музеју у Крушевцу подарио је Миливој Јосифовић, унук Станислава Биничког.

 

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

 

Везане вијести:

ЗБОГ ЊЕГА ЈЕ НАСТАО ”МАРШ НА ДРИНУ”: Јуначка погибија на ...

Век "Марша на Дрину" - Jadovno 1941.

небојша малић: срби, „марш на дрину“ и величање мрака

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА "МОЈЕ ЈАДОВНО" - Jadovno 1941.