Посмртни остаци Аписа преносе се у Србију

Посмртни остаци Драгутин Димитријевића Аписа, генералштабног пуковника српске војске, требало би да из крипте у грчком Зејтинлику до краја године буду пренијети у Србију послије 98 година. Из крипте у Зејтинлику, на којој нема његовог имена, него само број 5027 са напоменом да је ту сахрањено Н.Н. лице, кости ће бити пренесене на Калемегдан у Београду и сахрањене уз све почасти крај војничке цркве Ружице, пише "Блиц".


Предсједник СУБНОР-а Крагујевца и Удружења потомака старих ратника од 1912. до 1920. године Жељко Зиројевић рекао је да су ова удружења и покренула ову иницијативу јер је Апис био жртва монтираног процеса и непоштеног суђења за наводни преврат, због чега је стријељан на Солунском пољу 14. јуна 1917. године.

Он је додао да је Министарство за рад, борачка и социјална питања Србије имало разумијевања.

Према његовим ријечима, тако ће, осим посмртних остатака Аписа, бити пренесени и сахрањени посмртни остаци Радета Малобабића и мајора Љубе Вуловића, који су у истом процесу осуђени на смрт и стријељани заједно са Аписом. Зиројевић је додао да Апис није има потомке.

Државни секретар у Министарству рада, борачких и социјалних питања Драган Поповић каже да је тајну гђе су сачуване кости Аписа и још двојице стријељаних открио Ђорђе Михаиловић, чувар српског војничког гробња на Зејтинлику.

Његов ђед пренио је кости њих тројице са мјеста гђе су сахрањени посље стријељања на Зејтинлик.

Кости су стављене у три необиљежене касете, једна до друге, а Михаиловићев ђед их је касније обиљежио да не би заборавио.

Име Драгутин Димитријевића Аписа првенствено се доводи у везу са његовом историјском улогом у организацији "Црна рука" и за Мајски преврат, када су у ноћи 28. маја 1903. године убијени краљ Александар Обреновић и краљица Драга.

Он је био на челу завјереника, али није наредио убиство краљевског пара.

Чланови "Црне руке" наводе се и као снабђевачи оружјем организације "Млада Босна", који су извршили атентат на аустроугарског надвојводу Франца Фердинанда.

У Великом рату, Првом свјетском рату, Апис је био шеф обавјештајне службе, али и члан тајне организације "Уједињење или смрт" , због чега је и оптужен да припрема преврат, па је стријељан на Солунском пољу 14. јуна 1917. године, а рехабилитован 1953. године.

 

Извор: Радио Телевизија БН

 

Везане вијести:

Апис: Нека се мој народ уједини - Jadovno 1941.

Сто година од Сарајевског атентата - Jadovno 1941.

Српска патња и слава у оку фотографа - Jadovno 1941.

Да ли прослава, обележавање, или обнова ратне атмосфере ...

Први свјетски рат - Jadovno 1941.