Сећање на бешчанске мученике страдале у Великом рату
14. септембра 1914. године аустроугарски окупатори стријељали српску елиту Бешке
Пише: Горан Груловић
„Не бој се, ја сам Први и Последњи. И Живи, и бејах мртав и ево жив сам у векове векова, и имам кључеве од смрти и од пакла. Напиши, дакле, што си видео, и што јесте и што ће бити после овога.“ (Отк. 1,17-19)
Дана 6. септембра 1914. године српска војска је ушла у Срем. Немци су бежали ка северу и Новом Саду. Српски народ Бешке се обрадовао доласку српске војске, зграда општине је била осветљена и постављена је бела застава. Стављали су упаљене свеће у прозоре својих кућа, а била је спремљена храна и пиће за ослободиоце. Нажалост, српска војска се морала повлачити.
Неколико дана потом, 10. септембра, у Бешку су стигли аустријски официри и војници. Сви Бешчани су позвани да дођу у центар Бешке и више од 50 најугледнијих мештана је било ухапшено. Одведени су у затвор на Петроварадинску тврђаву, а све су их 12. септембра аустроугарске власти осудиле за велеиздају. Њих шесторо су били стрељани. Елита Бешке је била посечена, а Господ их је изабрао да буду сведоци нашега времена.
Биста Данице Јовановић у бешчанском парку (Фото Љупко)
Последње речи Данице Јовановић су биле: „Живела Србија!“ Данас нама њене речи, речи прве академске сликарке са простора српске Војводине која је завршила академију у Минхену, изгледају значајније него онда када су изговорене. Нама, у савременој Србији, када живимо у демократији, би требало да њене речи, као и њено дело, буду светионик. Србија је много преживела и пропатила кроз историју, сада је време да се сетимо наших мученика који добро трку завршише и венац мучеништва задобише.
Ове године по први пут у Бешки су прослављени Дани Данице Јовановић, наше сликарке и великог борца са српску идеју. Даница Јовановић је тек завршила академију када је стрељана, а иза себе је оставила око стотинак ликовних дела која сведоче о вишеталентованој сликарки и великом родољубу. Као студент је у Минхену била благајник Србадије, патриотског удружења, тако да је била вероватно праћена од стране аустроугарске полиције још у Минхену и био је потребан само повод да се ухвати као српски патриота стреља, што је учињено 12. септембра 1914. године. Више о њеном животу и раду јавност је могла да сазна на изложби у Дому Војске Србије у Београду која је одржана од 20. августа до 20. септембра ове године. Поставка изложбе је сада у Новом Саду у Галерији Павла Бељанског, а постављена је у сарадњи са Матицом српском. Треба напоменути и да је, поред свега осталог, Даница била веома црквена, тако да је била појац и пријатељ са протом Светозаром Дујановићем који је пострадао заједно са њом.
Друштво српско-грчког пријатељства у Бешки је од свога оснивања 1993. године, поред хуманитарног рада, као главну културну активност имало промоцију и презентацију широј јавности Србије велики значај и дело Данице Јовановић, помало заборављене сликарке чије стваралаштво тек долази у жижу интересовања. Одржано је до сада 8 ликовних колонија са именом Данице Јовановић, а ове године је Друштво српско-грчког пријатељства заједно са ОШ „Браћа Груловић" покренуло пројекат „Дани Данице Јовановић".
Током Дана Данице Јовановић, од 12. септембра до 28. септембра, организован је низ активности, а пре тога су деца из локалне основне школе кроз часове и помоћу презентације упозната са делом мученице и сликарке - презентацију је спремила учитељица Слађана Боројевић, члан Друштва српско-грчког пријатељства.
Поводом стогодишњице страдања, 12. септембра 2014. године одслужен је парастос у цркви, коме је присуствовала директорка ОШ „Браћа Груловић“ др Нада Џамић Шепа са другим запосленима. Затим је истог дана у ОШ „Браћа Груловић" отворена дечија изложба на тему стваралаштва Данице Јовановић, на којој је сликарка Јелена Тишма ауторима најбољих дечијих радова доделила награде Галерије Павла Бељанског. Др Јасна Јованов је 26. септембра одржала предавање о овој заборављеној сликарки, а 27. септембра је у Дому културе у Бешки била изведена представа под називом „Даница, кратки сан о летењу“ у режији учитељице Радене Лончар, по тексту Александра Мијалковића из Инђије.
Као круна подсећања на наше мученике служена је Света Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ сремски Г. Г. Василије, уз саслужење свештенства. После Свете Литургије одржана је литија до спомен-бисте Данице Јовановић, где је одслужен помен пострадалима 12. септембра 1914. године и одржан пригодан програм. У програму је учествовао хор ОШ „Браћа Груловић" са наставницом музичког васпитања Валентином Боћан, Младен Шкорић, на хармоници, са својим ученицима из Сланкамена, и деца са веронауке. Песме које су извођене подсетиле су на славу српске војске коју је она стекла у време Великога рата.
Требало би посебно напоменути да је Српска православна парохија при Храму Ваведења Пресвете Богородице у Бешки, на челу са протојерејем-ставрофором Брацом Санчанином, заједно са друштвом Стара Бешка ове године учинила велико дело за нашу историју и културу пошто су све књиге из архиве сређене и основана је библиотека са именом мученика проте Светозара Дујановића, тако да у библиотеци постоје и књиге штампане пре више од три века. Свима нама је то подсећање да нема будућности без схватања и разумевања наше прошлости, јер времена у Христу као да нема, сви смо повезани благодаћу Васкрслога Богочовека.
Нека је слава и хвала нашим мученицима - протојереју Светозару Дујановићу, Даници Јовановић и осталима који сведоче да они који умиру у Христу не умиру, јер у Богу нема мртвих.
Имена Бешчана стрељаних 12.9.1914. године
Протојереј Светозар Дујановић - свештеник
Даница Јовановић - академска сликарка
Милан Варићак - студент ветерине
Владимир Марковић - бележник
Владимир Рац - ратар
Светозар Бојић - кројач
Извор: Часопис Православље бр. 1147-1148
Везане вијести: