У организацији Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић-Јадовно 1941., те суорганизацији Института за савремену историју из Београда и Академије наука и умјетности Републике Српске, у Вијећници бањалучког Банског двора 24. и 25. јуна 2011. одржана је Прва међународна конференција о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно 1941

Осим историјских извора у Загребачко-љубљанској епархији, који су њено власништво, архивска грађа Српске православне цркве налази се у четири хрватска архива и једном музеју. То су: Хрватски државни архив у Загребу (ХДА), Државни архив у Осијеку (ДАОС), Државни архив у Славонском Броду (ДАСБ), са одјеље-њем у Пожеги (ДАСБ–ПЖ), Државни архив у Задру (ДАЗД) и Хрватски повијесни музеј у Загребу.

Одбор ће чувати литургијски и сваки други спомен на Новомученике јадовинске и све друге страдалнике на територији Епископије горњокарловачке и проучавати њихово страдање. Одбор окупља потомке и поштоваоце јадовинских жртава који ће својим радом и активностима допринијети да се стане у крај забораву беспримјерног злочина, који се догодио у НДХ током Другог свјетског рата на подручју комплекса логора Јадовно и на другим стратиштима.

Усвајање страдања нашег народа у трајно памћење, сматрамо не само дужним односом према нашим прецима него и одговорним односом према будућим покољењима у функцији превенције геноцида.

Молим Вас, да организацију конференције и комеморације подржите и помогнете.

Одбор за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, представио је овај превод образовних и интернет материјала Јад Вашема Интернационалној школи за студије о Холокаусту , Министру образовања Републике Србије , Секретаријату образовања и културе Војводине, поводом успостављања веза између Републике Србије и "The Task Force for International Cooperation on Holocaust Education, Remembrance, and Research" и прве посјете делегације Интернационалне школе за студије о Холокаусту.

24. јун 2011., Бања Лука, Р. Српска, Босна и Херцеговина

Организатори:

Удружење " Јадовно 1941.", Бања Лука, Р. Српска, Босна и Херцеговина
Институт за савремену историју, Београд, Р. Србија

Предмет:

Позив за доставу радова и Програм Конференције

Хрватска електропривреда (ХЕП), поново је након више деценија актуелизовала изградњу хидроелектране Косињ -2 у Косињу у северозападној Лици.  Изградњом бране на реци Лици,  низводно  5 км од већ постојеће бране ХЕ Склопе, између брда Цикељ и Вршак к.573, акумулација  ће поплавити села Млаква, Пољан, Градину и засеок Забарје у којима живи српско становништво и Горњи Косињ и Косињски Баковац са околним насељима у којима живи хрватско становништво. ХЕП је добила локацијске дозволе и начелне грађевинске дозволе.

(Из биљежнице једног преживјелог свештеника-логораша)

Пред рат напуштена творница "Даница", постала је године 1941. - логор "Даница". Као авет у подравској равници са својим високим водоводом и творничким зградама дуж цесте и, паралелно са друге стране магазинима до којих су стизали вагони, чија је утроба гутала људе и одвозила у непознатим правцима - равно на стратиште. "Даница", насмијана дјевојка како је била раније приказана на кутијама од крема за ципеле, није више заштитни знак производа ове напуштене творнице; сада је крваво усташко знамење - слово "У" - замијенило овај дражесни осмијак и цери се као авет из сваког кута овог здања - логораши га виде и тамо гдје није, из земље ниче, ноћ га рађа и пада са звијездама.

Donosimo dokumente i novinske priloge o hapšenju grupe mladića Jevreja, od 17 do 25 godina starosti u Zagrebu 29. i 30. maja 1941, većinom srednjoškolaca završnih razreda gimnazija, studenata i manjim dijelom zanatskih radnika. Bili su to uglavnom članovi raznih sekcija sportskog društva Makabi, koji je okupljao jevrejsku omladinu. U prilogu su objavljena prvi puta imena svih 165 tada uhapšenih. Svi su 31. maja1941. ukrcani u tri željeznička vagona, s pratnjom od desetorice redarstvenika „ kojima se izdaju besplatne željezničke karte za Koprivnicu i natrag“ odvedeni u Koprivnicu uz obrazloženje da odlaze na „vršenje đačke radne službe“ u trajanu od osam nedjelja. Prvih desetak dana bili su smješteni u objektima Tvornice hemijskih proizvoda „Danica“ (pokraj Koprivnice) koja je prije rata obustavila proizvodnju i gdje je već 15. aprila1941. osnovan prvi logor ograđen žicom i pod ustaškom stražom.

Након стицања независности 1991. године један од најзначајнијих задатака хрватске државе био је посвећен одгајању свијести о слави и величини хрватског народа у прошлости и о његовој ''хиљадугодишњој'' државности. Такво настојање није имало за једину сврху обликовање идентитета савременог хрватског човјека (што је свакако био један од приоритета), већ и његово припремање како за тадашње акције хрватске државе, тако и за оне које би тек требало да услиједе. Осим кроз масовне медије, прије свих телевизију, најпогодније средство за остваривање тог циља били су, природно, уџбеници историје за основне и средње школе.

Чланови удружења, свјесни тежине постављеног задатка, очекују да ће уз Божју, али и помоћ добрих људи успјети у намјери да се обновљени споменик открије на 70-ту годишњицу Јадовинске трагедије, на обиљежавању Дана сјећања на Јадовно, у суботу 25. јуна 2011. године.

Са највећим одушевљењем поздравио је Павелић пуч од 27. марта. Онда кад је већ мислио да ће се вратити у своју конфинацију, да и даље вегетира као емигрант, српски пучисти од 27. марта устоличили су га као поглавара у Загребу. Зато је он 31. марта 1941. упутио овакву одушевљену поруку у Хрватску: „Као што вам је познато, догађаји су се развили онако како смо си само желети могли и у којем смо се правцу борили дуги низ година... Наша усташка ствар је посве сигурна...“

Stanje i mjere sanacije pravoslavnih groblja na području Republike Hrvatske, Zagreb, 2010.Napomena: Ovaj „Istraživački projekat i mjere sanacije pravoslavni groblja u Republici Hrvatskoj“ sastoji se od dva dijela: prvi dio, odnosi se na sadržaj istraživanja cijelog temata pravoslavnih groblja uključujući i, gravitacione vangrobljanske posthumne zemne ostatke (kosturnice, konclogore, masovna stratišta i dr.). Dakle, u suštini antifašističku obilježenu ili neobilježenu memoriju koju su također pogodile ratne nedaće.

U Grubišnom Polju je u subotu 27. aprila, poslije godinu dana priprema, održan komemorativni skup, obilježavanje 50. godišnjice od tragičnih događaja od 26/27. aprila 1941. godine, kada je iz općine Grubišno Polje odvedeno 504 Srbina od 14 do 60 godina starosti, od kojih se 487 nisu nikada vratili. Poslije golgote u logoru „Danica“ u Koprivnici, usmrćeni su od ustaške ruke u Jadovnu, Gospiću i na otoku Pagu.