9. МАЈ – ДАН ПОБЈЕДЕ
У знак поштовања према мајци Русији која нам и данас пружа свјетлост и наду!
Умом се Русија не може схватити
Фјодор Тјутчев
http://www.youtube.com/watch?v=JQPmwzMopJw&feature=related
ПЈЕСМЕ - СПОМЕНИЦИ
Священная война - Свети рат
„Это не песня это оружие!“
Дан сјећања и туге – тако је у календару Русије уписан 22. јун. То је подсјећање на страшну трагедију у историји земље 20. вијека. Пијре 71 годину, у зору 22. јуна 1941. нацистичка Њемачка је подло напала Совјетски Савез. Почела је етапа Другог свјетског рата – жестоки совјетско-немачки рат, који се у Русији и на постсовјетском простору назива Велики Отаџбински рат. Тај рат има своје бесмртне симболе. Један од њих је пјесма Свети рат. Прича о настанку те песме је невјеројатна.
У вечерњем издању „Правде“ 22. јуна Василий Иванович Лебедев-Кумач (Василиј Иванович Лебедев - Кумач) објавио је пјесму Священная война (Свети рат), стихове који почињу речима „Устај, земљо огромна“, пуни боли и беса према непријатељу, које пјесник написао првог ратног дана. Александр Васильевич Александров (Александар Васиљевич Александров,) је пјесму прочитао и још четири сата је требало да се роди музика. Исте, прве ратне ноћи 22-23 јуна 1941, хор Црвене Армије пјесму је увјежбао и она је ујутро изведена – емитована први пут на таласима Радио - Москве. Уживо, она се први пут чула 26. јуна 1941. године.
Једна од главних московских „адреса“ Великог Отаџбинског рата је трг Бјелоруске жељезничке станице у Москви. Одатле су јунских дана 41. године полазили на Западни фронт војни ешалони, пратиле су их породице, познаници и пријатељи. И управо се тамо чула први пут чувена пјесма Свети рат.
Композитор Александар Александров био је диригент и оснивач легендарног Ансамбла пјесама и плесова Руске Армије. Тај ансамбл је припремао патриотски концерт за оне који одлазе на фронт и одлучио да представи и нову пјесму. Сачуван је архивски снимак сјећања сина Александра Александрова – Бориса, који је наслиједио оца као руководилац ансамбла. А тада, у јуну 1941. године, Борис Александров је дириговао премијерним извођењем песме на Бјелоруској жељезничкој станици:
Када је дошао на пробу, написао је на табли текст и ноте – прича Борис Александров о свом оцу – зато што није било времена да се штампају. Сви смо брзо преписали за себе ноте и ријечи и брзо их научили. Наредног дана смо већ наступали са новом пјесмом на Бјелоруској жељезничкој станици, и војска која је одлазила на фронт, са том пјесмом је и отпутовала. А затим је запјевао читав совјетски народ.
Према савременој оцјени музичара, пјесма Свети рат није само генијална, већ изванредно риједак примјер ратне химне: она је тачно говорила о циљевима за које треба да се бори армија, и обраћала се сваком патриоти огромне земље без обзира на националност, професију, конфесију. Како признају ветерани Великог Отаџбинског рата, на фронту их је пјесма свуда пратила, звучала је у њима када су ишли у бој. Неко је од њих рекао - это не песня это оружие! (То није пјесма, то је оружје!)
Снагу пјесме су осјетили још први који су је чули. Борис Александров је много пута о томе причао свом сину, унуку аутора музике, Јевгенију. Сада Јевгениј Александров прича нама:
Када су први пут отпјевали „Свети рат“ услиједила је потпуна тишина. И отац ми каже: погледамо се ја и твој дјед – шта се дешава? Можда није успјело, нису прихватили пјесму? А затим – експлозија емоција. Аплауз, извици „ура“, војници су тражили да је поновимо, поново и поново. Био је то концерт једне пјесме...
Александар Александров је аутор совјетске, а од децембра 2.000 и данашње химне Руске федерације. Међутим, када се у Русији на концертима изводи Свети рат, тада се, као и код химне, устаје у част пјесме.
На фасади здања Бјелоруске жељезничке станице у Москви стоји један од најнеобичнијих меморијалних симбола – барељефни споменик пјесми Свети рат. На њему се виде војници који иду ка возу, њихове мајке и жене, дјеца, који журе да их загрле можда последњи пут. И, наравно – музичари ансамбла Александрова. У центру – он сам са подигнутим рукама и диригентском палицом...
Тако је то било јуна мјесеца 1941. године, када је Велики отаџбински рат управо започео и Бјелоруска жељезничка станица за многе била мјесто тешког растанка. Али кроз четири године, у прољеће 1945., мајке, сестре, жене и поодрасла дјеца дочекивала су овдје војнике Црвене Армије, која је уништила њемачки фашизам, а Бјелоруску жељезничку станицу су назвали „станицом Побједе“. У томе да је Велика Побједа извојевана, велика је заслуга и ове пјесме о рату.
http://www.youtube.com/watch?v=yLEWl3i3e_4
Священная война
Вставай, страна огромная,
Вставай на смертный бой
С фашистской силой тёмною,
С проклятою ордой.
Рефрен 2х:
Пусть ярость благородная
Вскипает, как волна!
Идёт война народная,
Священная война!
Дадим отпор душителям
Всех пламенных идей,
Насильникам, грабителям,
Мучителям людей!
Рефрен 1х
Не смеют крылья чёрные
Над Родиной летать,
Поля её просторные
Не смеет враг топтать!
Рефрен 1х
Гнилой фашистской нечисти
Загоним пулю в лоб,
Отребью человечества
Сколотим крепкий гроб!
Рефрен 2х
Василий Иванович Лебедев-Кумач
Священная война (Оригинални текст)
Вставай, страна огромная,
Вставай на смертный бой
С фашистской силой тёмною,
С проклятою ордой.
Пусть ярость благородная
Вскипает, как волна!
Идёт война народная,
Священная война!
Дадим отпор душителям
Всех пламенных идей,
Насильникам, грабителям,
Мучителям людей!
Пусть ярость благородная
Вскипает, как волна!
Идёт война народная,
Священная война!
Не смеют крылья чёрные
Над Родиной летать,
Поля её просторные
Не смеет враг топтать!
Пусть ярость благородная
Вскипает, как волна!
Идёт война народная,
Священная война!
Гнилой фашистской нечисти
Загоним пулю в лоб,
Отребью человечества
Сколотим крепкий гроб!
Пусть ярость благородная
Вскипает, как волна!
Идёт война народная,
Священная война!
Свети рат
Устај, земљо огромна,
устај на смртни бој
са фашистичком силом црном
са хордом проклетом.
Нека бијес племенити
пркључа попут таласа!
Води се народни рат,
свети рат!
Пружићемо отпор уљезима
свакаквих болесних идеја
насилницима, отимачима
мучитељима људи!
Нека бијес племенити
пркључа попут таласа!
Води се народни рат,
свети рат!
Не смију крила црна
над отаџбином да лете
поља њена пространа
не сме ђаво да гази!
Нека бијес племенити
пркључа попут таласа!
Води се народни рат,
свети рат!
Поквареном фашистичком олошу
ћемо смјестити метак у чело
За душманина човјечанства
направићемо чврсти гроб!
Нека бијес племенити
пркључа попут таласа!
Води се народни рат,
свети рат!
Уз Свети рат постојала је још једна пјесма неодвојива од страшне и узвишене жртве коју су совјетски борци поставили на олтар отаџбине. Константин Симонов је аутор пјесме Чекај ме коју су знале напамет десетине хиљада руских војника.
Жди меня
Жди меня, и я вернусь.
Только очень жди,
Жди, когда наводят грусть
Желтые дожди,
Жди, когда снега метут,
Жди, когда жара,
Жди, когда других не ждут,
Позабыв вчера.
Жди, когда из дальних мест
Писем не придет,
Жди, когда уж надоест
Всем, кто вместе ждет.
Жди меня, и я вернусь,
Не желай добра
Всем, кто знает наизусть,
Что забыть пора.
Пусть поверят сын и мать
В то, что нет меня,
Пусть друзья устанут ждать,
Сядут у огня,
Выпьют горькое вино
На помин души...
Жди. И с ними заодно
Выпить не спеши.
Жди меня, и я вернусь,
Всем смертям назло.
Кто не ждал меня, тот пусть
Скажет: - Повезло.
Не понять, не ждавшим им,
Как среди огня
Ожиданием своим
Ты спасла меня.
Как я выжил, будем знать
Только мы с тобой,-
Просто ты умела ждать,
Как никто другой.
Чекај ме
Чекај ме и ја ћу сигурно доћи
само ме чекај дуго
Чекај ме и када жуте кише
ноћи испуне тугом
Чекај и када врућине запеку
и када мећава брише
чекај и када друге нико
не буде чекао више.
Чекај и када писма престану
стизати издалека
чекај и када чекање дојади
сваком који чека.
Чекај ме и ја ћу сигурно доћи.
Не слушај када ти кажу
како је вријеме да заборавиш
и да те наде лажу.
Нека повјерују син и мати
да више не постојим
нека се тако уморе чекати
и сви другови моји
и горко вино за моју душу
нек пију код огњишта.
Чекај. И немој сјести с њима
и немој пити ништа.
Чекај ме и ја ћу сигурно доћи
све смрти ме убити неће.
Нек рекне ко ме чекао није:
Тај је имао среће!
Ко чекати не зна, тај неће схватити
нити ће знати други
да си ме спасила ти једина
чекањем својим дугим.
Нас двоје само знат ћемо како
преживјех ватру клету –
напросто, ти си чекати знала
као нико на свијету.
