Андреј Фајгељ: Манипулација жртвама на Блиском истоку
Данас сам у Јад Вашему упознао четири
преживеле жртве Холокауста. Три су имале само једну молбу: да свету
посведочимо истину. Али не о ономе што се догодило, већ о ономе што се
управо дешава.
”Ми само желимо да живимо у миру”, каже Мирјам, и
додаје да није лако живети под сталном претњом Хамасових ракета. ”Напади
су увек усмерени на цивиле” добацује Данијел док нашој групи објашњава
своју свакодневицу. Овај живахни седамдесетседмогодишњак често гледа
ракете како се распрскавају на небу док мотором путује на своје
волонтерске дужности у једном од најчешће гађаних градова.
Хамасове
ракете ефикасно обара ”Гвоздена купола”, систем противваздушне одбране
развијен након што су десетине Израелаца страдале у нападима Хезболаха.
Израел даје све од себе да заштити своје грађане. У Садамово време је
развио антибалистички систем Стрела, а након Друге интифаде подигли су
зид против Хамасових бомбаша самоубица. Систем делује, тако да Израел
има свега неколико цивилних жртава у садашњем сукобу. За сада.
За
то време, палестинске цивилне жртве у Појасу Газе мере се стотинама.
Страдају и деца, чије слике се објављују у ударним вестима. А кад човек
види дете разнето бомбом, он више не поставља питања, свет постаје
црно-бео. Заправо, Израел постаје црн, а Хамас бео.
То наравно и јесте био Хамасов план. И то је оно што преживелима Холокауста задаје нову рану преко старих ожиљака.
Поставимо најважније питање: зашто страдање деце одмах, овог часа, не престане?
Израел
упозорава становништво пре својих ваздушних удара. Да би прецизније
циљао терористе кренуо је и у копнену офанзиву, по цену живота својих
војника (у овом тренутку има 27 погинулих). Шта још Израел може да
уради, сем да престане да се брани? Ни најубедљивији критичари немају
одговор на ово питање.
Хамас, са друге стране, може одмах да
прекине овај рат тако што ће престати да напада Израел. Може одмах да
заштити цивиле тако што ће престати да лансира ракете из цивилних
четврти – између осталог и са дечијих игралишта. Хамас то очигледно не
жели.
А зашто би и желео кад је сликама мртве деце постигао
немогуће: јавност је стала на његову страну. Чак и западна јавност, која
је страдала од истих терориста, чак и српска јавност, која је страдала
од истих манипулација. Колико пута су исламски екстремисти у Босни и на
Косову фабриковали цивилне жртве, жртвовали, па и убијали сопствене
цивиле да би освојили јавно мнење?
Менаџмент страдања је метод
медијског рата којим се саосећање и згражање злоупотребљавају за
манипулисање јавношћу. Доведен је до савршенства управо током ратова
деведесетих на Балкану. У овом случају, манипулатор је Хамас, а обманута
јавност, згрожена страдањем цивила, подржава убице цивила.
Ираелски
премијер Нетанијаху је јуче питао стране амбасадоре коју моралну поруку
свет шаље Хамасу, Боко Хараму, Хезболаху и Исису. Али нема морала у
менаџменту страдања, траже се само жртве. Ако их нема, треба их
произвести. Једини начин да Израел придобије симпатије је да жртвује
своје цивиле. Довољно би било да искључи Гвоздену куполу, убрзо би имао
више жртава него Газа.
Израел то не жели, и због тога ће
вероватно изгубити медијски рат. Сем можда у Србији и Републици Српској.
Јер Срби би требало да разумеју у каквој позицији се Израел налази.
Нарочито када се манипулација не задржава на садашњем сукобу, већ се
операција ”Заштитна ивица” представља као Холокауст, а Јевреји као
починиоци, уместо као жртве.
Извор: Видовдан
Везане вијести: