fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ДОКЛЕ ЋЕМО ДА ТРПИМО УВРЕДЕ?

Српски трубач из Првог свjетског рата

Српски трубач из Првог свjетског рата

ЧЕДОМИР АНТИЋ

Да ли заиста мисле да нико неће препливати Дрину да брани наш народ и државу?
Да будем искрен, ниjе важно да ли jе Александра Вучића у Поточарима напала група терориста или навиjачи, љути грађани или оjађене породице. Ниjе наjбитниjе ни да ли су хтели да изврше атентат, линчуjу га или да му само нешто поруче. Као централну поруку свега што се догодило видим суштински неуспех наводног двадесет година дугог настоjања да се Срби, Бошњаци и Хрвати помире. До неуспеха ниjе дошло, мишљења сам, зато што неко у Србиjи, Српскоj, ФБиХ или Хрватскоj не поштуjе жртве и не прихвата злочине.

Мада jе чињеница да око тога не постоjи потребни консензус, у мањоj или већоj мjери код било коjег од три народа. Неуспех jе утемељен на односу према рату. Има Срба за коjе рат ниjе завршен. Али рат ниjе завршен ни за званичну Републику Хрватску и за демократски изабрано бошњачко вођство Босне и Херцеговине. Поруке коjе су упутили члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић, бошњачки политички функционери, па чак и представници улеме, jасно говоре да од помирења нема ништа.

Док jе рат за jедне завршен, па су под притиском САД и ЕУ испоручили све оптужене Хашком трибуналу, прихватили последице рата, помирили се са свим међународним споразумима, за бошњачку и хрватску политичку елиту стање рата jе наjвиши домет њихових националних стремљења. Поред тога што су према њиховом виђењу њихови сународници (ретко су жртве биле синови и кћери елите) били наjвеће и управо jедине заиста политички значаjне жртве рата, они, парадоксално, веруjу да су у том рату и победили вишеструко броjниjу, боље организовану и опремљену српску воjску.

ШТА ПОСЛЕ ПОТОЧАРА?
Само нису успели баш све да извоjуjу на боjном пољу, на ком су воjно победили, а, што би рекао Добрица Ћосић, у миру изгубили. Јер, упркос свим победама, Република Српска jош постоjи. Поред жеље да Србе и Хрвате претворе у националне мањине, са отприлике истим правима коjа имаjу Срби у Албаниjи или Црноj Гори, у Сараjеву од Србиjе очекуjу да прихвати њихов национални мит.

Вjешање

У Хрватскоj, после свега, после некажњеног успеха у протеривању народа Српске Краjине, оспоравању уставних права Срба и међународних споразума, ми треба да се радуjемо што тамо сви од Уставног суда до последњег локалног силеџиjе прогоне ћирилицу и jош да учествуjемо у митологиjи рата, где jе питање несталих, међу коjима су Срби далеко надпропорционално присутни, некакав хрватски захтев према Србиjи.

Докле ћемо да трпимо увреде? Зар после насиља у Поточарима, повреде и понижења председника српске владе треба да слушамо о непоштовању коjе су му исказали политички представници Бошњака, Турака, Американаца… И о непристоjноj Клинтоновоj опасци да би све било избегнуто да jе Вучић стигао касниjе или отишао раниjе.

Као и да jе сада ред на Николића да дође у Сребреницу. Треба ли и даље да слушамо безобразна тумачења западних новинара-воjника, коjи за свако насиље и неправду над Србима имаjу историjско оправдање. Када jе седам одсто косовоскометохиjских Албанаца jурило српске старице и децу по енклавама, палило цркве и рушило куће, то jе била порука да jе време за „одређивање статуса“ Косова, jер народ коjи Кушнер воли више него све друге jе „незадовољан“.

ДА ЛИ ЗАИСТА МИСЛЕ ДА ЋЕМО ТО ДОЗВОЛИТИ?
Сада на информативним мрежама на енглеском чуjемо како jе риjеч о „оправданом гневу“ зато што jе Србиjа молила Руску Федерациjу да гласа против резолуциjе, коjа jе српски народ и Републику Српску требало да траjно морално дисквалификуjе.

Српски воjник

У праву су они коjи кажу да jе за злочине на простору бивше Југославиjе делом било одговорно, поред осталог, и систематско представљање српског народа као жртве. Да, пошто су Срби били проглашени „остатком незакланог народа“, „небеским народом“, а њихове границе препознате у светињама и гробницама, постало jе могуће оправдати сваки злочин у име тог народа.

Ако jе нешто могуће рећи у прилог српског народа, jесте да су злочини над њим почињени у вриjеме НДХ прикривани и релативизовани током више од четири децениjе, да злочиници нису прогоњени и да су српска права у Хрватскоj и БиХ била уочи рата погажена.

Имали смо неколико година, у случаjу jавности десет, а у случаjу државе пет или шест, представљања Срба као искључивих жртава и Хрвата и Муслимана/Бошњака као злочинаца. Сада имамо двадесет година такве политике Бошњака, Хрвата, Њемачке, Британиjе, САД… Ту кампању мржње подржава и неколико стотина аутошовиниста, агената, наjамника, добронамерних људи и корисних идиота у Србиjи.

Њихове невладине организациjе су прошле године примиле од српске и страних влада више новца него целокупна наша наука. Ако за годину или децениjу Република Српска буде прегажена у некоj новоj злочиначкоj „Олуjи“, ако десет или стотину хиљада Срба, будући да немаjу заштиту какву jе имао Вучић, прођу као бошњачке жртве из Сребренице или српске из Братунца, сигуран сам да ће нас саветовати и притискати да ћутимо и радуjемо се чистоj „европскоj будућности“ пред нама.

Да ли заиста мисле да ћемо ми тако нешто дозволити? Да су нас уплашили Хашким трибуналом? Да нико неће препливати Дрину да брани наш народ и државу? Да ће се ратни хушкачи и саучесници злочина из Београда извући и неће одговарати?

Не треба да буду у то баш потпуно уверени.

Извор: Нови Стандард

 

Везане виjести:

Ћутање као „државни интерес“ – Jadovno 1941.

ПРЕНОСИМО: “ ДЕСТРУКТИВНИ“ СРПСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ …

МОЛБА ЗА ОПРОШТАЈ УПУЋЕНА СРПСКИМ ЖРТВАМА …

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: