Македонско буре барута
Економска криза, велика незапосленост и недостатак перспективе плодно су тло за етничке сукобе, пријетње и немире. Након недавних убојстава двојице Албанаца од стране македонског полицајца који није био на дужности, а касније и петорице Македонаца чији су убојице ухићени, Македонију је захватио нови вал националистичких тензија и немира.
Наиме, македонски је полицајац 28. вељаче устријелио и убио двојицу етничких Албанаца у граду Гостивару на сјеверозападу земље. Медији су шпекулирали о разлозима убојства; као могући мотиви спомињали су се непосредна свађа око паркинга и уплетеност актера у дилање дроге. Но, тамошња јавност највише се фокусирала на то што су убојица и убијени били различите етничке припадности – услиједили су двотједни нереди и сукоби између Македонаца и Албанаца. Ствари су се додатно захуктале након убојства петорице Македонаца у близини Скопља средином травња. Из ватреног оружја убијени су четворица младића у доби од 18 до 23 године и један старији мушкарац. Убрзо након тих догађаја, Македонци су се окупили покрај мјеста убојстава, блокирали промет и захтијевали да убојице буду пронађени и ухићени. Каменовали су аутобус, неколико особних аутомобила и кућа у којима живе Албанци.
Сепаратистички ултиматуми
Услиједила је полицијска акција “Монструм”, у којој је судјеловало 800 македонских полицајаца. У акцији је ухићено 30-ак особа, а против петорице Албанаца подигнута је казнена пријава за тероризам те су задржани у притвору. У полицијском извјештају наводи се како су код 60-годишњакиње, која је задржана у кућном притвору због сумње да је судјеловала у организацији тих убојстава, пронађени већа количина оружја, радиостанице, маскирне униформе и обиљежја Ослободилачке војске Косова. Одмах након немилих догађаја, министрица унутарњих послова Македоније Гордана Јанкуловска апелирала је на медије да не подгријавају ионако повишене тензије и да не оптужују радикалне албанске скупине за почињена злодјела. Но, након што је полицијска истрага одвела управо у смјеру у којем су шпекулирали медији и читава јавност, министрица је изјавила како полиција има сазнања да су починитељи тих убојстава судјеловали у ратовима у Афганистану и Ираку, борећи се против НАТО-коалиције.
Македонија је годинама у врло комплексној ситуацији. Окружена је сусједима с којима, благо речено, није у најбољим односима. Учестали су спорови с Грчком око имена државе, Србијом у вези с аутокефалности Македонске православне цркве и Бугарском, чији радикали оспоравају постојање македонског језика и народа. Но, у посљедњем је десетљећу најизраженији сукоб с Албанцима, којих према попису из 2002. има преко пола милијуна, односно око четвртине укупног становништва. Тај је сукоб неколико пута опасно заљуљао земљу и довео је до понора грађанског рата. За увид у озбиљност читаве ситуације довољно се присјетити догађаја из 2001, када је албанска сепаратистичка групација Ослободилачка национална армија почела са систематским насиљем и нападима на институције државне власти. Сукоби почињу код села Танушевца на граници с Косовом, након чега интервенирају снаге КФОР-а и потискују сепаратисте према Тетову. Након шестодневног бомбардирања албанских положаја код Тетова, побуњеници су потиснути даље према Косову. Тек је НАТО-ва операција “Пресудна жртва” довела до разоружавања албанских сепаратиста и прекида ватре. Коначни мир закључен је Охридским споразумом, који је измијенио македонски Устав и зајамчио много већа права и аутономију албанској националној мањини.
Како тај сукоб није био само скуп спонтаних и спорадичних изљева насиља, него систематски испровоциран у циљу прекрајања државних граница, свједочи врло развијен сустав склоништа, логистичких база и развијене комуникације између албанских сепаратиста у Македонији и Косова. Самопрозване албанске организације за ослобођење не крију своју идеју оснивања велике или етничке Албаније. Таква би држава обухватила просторе Албаније, Косова, дијелове Македоније, Србије, Грчке и Црне Горе. Тако је услијед недавних догађаја Армија за ослобођење окупираних албанских земаља поручила македонској Влади да се повуче из, према њиховом стајалишту, колонизираних албанских земаља. Споменута је организација Македонији поставила и ултиматум према којем ће – не буде ли у року од два тједна удовољено њиховим захтјевима – почети с нападима на македонску војску и полицију.
Хушкачко извјештавање
У оваквим ситуацијама, гдје је довољна једна искра да запали балканско буре барута, улога медија је врло осјетљива и битна. Не би био први пут на овим просторима да непрофесионалним, лажним и хушкачким извјештавањем медији судјелују у распламсавању те искре. Тако су неки албански интернетски портали лажно извијестили о непостојећој изјави турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана у којој изражава подршку својој “албанској браћи” и каже да ће Турска, ако је потребно, и војно помоћи Албанцима на њиховом путу према самоодређењу. Ова вијест, која то није, могла би међу Албанцима додатно оснажити осјећај да је сада вријеме за дјеловање те да, након косовског преседана, и Албанци у Македонији имају подршку великих сила. Турску велик дио Албанаца види као повијесног савезника на Балкану против православних земаља. Но, у Турској и Македонија види савезника (обје су земље чланице НАТО-савеза), понајприје као политичког опонента Грчкој с којом се Македонија спори око имена.
Националистичке групације у сусједним државама искористиле су овакво каотично стање за своје циљеве и отварање неких неријешених питања. Тако бугарска новинска агенција Новините доноси текст у којем сугерира како је боље подијелити Македонију одмах, него чекати веће сукобе. У тексту, који су пренијели бројни портали у регији, грубо се лицитира с македонским државним границама.
Око 3.000 Албанаца просвједовало је у Скопљу 11. овог мјесеца због ухићења за која се тврди да су политички мотивирана. Приликом тих просвједа озлијеђен је један полицајац и разбијени су прозори на згради македонске Владе. Македонски националистички кругови већ су пласирали тезу како је ријеч о хантингтоновском сукобу цивилизација, православне и муслиманске. Но, ослањајући се на повијесно искуство недавних ратних сукоба на Балкану, дојам је да је овдје ипак ријеч о партикуларним интересима појединаца и друштву које под манипулацијама и притиском не може разлучити да би додатно појачавање тензија одвело у сукоб погубан за све.
Извор: novossti
