Не би смјела постојати дилема: Сјећање или суицидна лудост заборава !?

Предраг Лозо, секретар УГ Јадовно 1941. - говор на отварању изложбе Моје Јадовно у Културном Центру Новог Сада.

 

Ова изложбена поставка је покушај да се објасни никада до крaја објашњиво...

Она је покушај да вратимо дуг који имамо према истини и нашим прецима и покушај да се оперемо од заборава, како сам недавно чуо да га назваше, старе људске страсти.  Истовремено  је и вапај да не заборавимо ниједну невину жртву,  те да јој поново покушамо вратити име, животну причу, поглед,  као  и национални и вјерски  идентитет због којег је и страдала,  али и достојанство који  су  јој нажалост ускраћивани и након злочина. Свакако смо свјесни, да је такав приступ, детерминисан историјском и методологијом меморијализације уопште,  условљен врстом и обимом историјских извора које смо имали на располагању као и специфичношћу одабраног медија  на освојеврстан начин,  селективан и ограничавајући, поготово  ако се узме у обзир жеља да се на релативно малом простору што објективније и комплетније прикажу историјски процеси  дугог трајања.

 

Др Душан Басташић, др Андреј Фајгељ и Предраг Лозо 

 

Разматрање сурове стварности  132  дана помрачења људске савијести, смишљеног и оствареног злочиначким умом и безумом  у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг , у комплексу претечи Јасеновца, морало је поред поменуте суштине рехуманизације жртве да узме у обзир вишевијековну идеолошку „увертиру“, као и шири контекст геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима.  Морали смо сви заједно видјети и злочин и злочине након оног најмонструознијег, овоземаљског животоузимајућег, а то је злочин над истином о страдању која је преламана, цијепана  и пригушивана кроз идеолошке призме на лоботомирајућој основи. На срећу било је и супротних примјера, иако ријетких. И можда баш данас, захваљујући њима, поред осјећаја људске и моралне одговорности,  трагамо још јаче за истином и недостојни покушавамо да је ширимо колико је то у нашим моћима.

Жељели смо показати да ни данас, нажалост, потомци и поштоваоци жртава као и истраживачки кругови,  нису без препрека  у борби за истину жртве и страдања, што је резултат, како вриједносних  окова прошлости,  тако и нових-старих збивања 90 - тих па на овамо, које подржава и овај пут прелама (видјели смо ево недавно драстично и пластично) нека нова свјетска правда која је све само то не. Ова изложба је, такође,  својеврстан знак питања  зашто нам се такве ствари дешавају континуирано вијековима кроз мање или више сличне облике и имамо ли права да такав континуитет не примјетимо и јасно га не покажемо. Она је  и скроман покушај ауторског тима (који чине др Душан Басташић, колега Драгослав Илић, моја маленкост)  да се запитамо имамо ли као народ права или боље речено суицидне лудости да ћутећи о оваквим страшним злочинима  неко ново покољење,  не дао Бог,  ставимо пред  страшни усуд физичког уништења,  али и уништења основних људских и божијих вриједности  мира и живота кроз њега међу људима, вриједностима  које су нераздвојиве од сазнања о истини.

Искористио бих прилику, да свима онима који су поријеклом из тих крајева, али и свима онима који  су срцем и душом са нама, честитам Крсну славу Републике Српске и њен  21. рођендан, јер  је она важан државотворни чинилац и резултат борбе против геноцида и да вас још једном  све поздравим радосним хришћанским поздравом МИР БОЖИЈИ,  ХРИСТОС СЕ РОДИ. 

 

У Новом Саду 10. јануар 2013.

 

 

Везане вијести: 

ФОТО-ГАЛЕРИЈА : 10.01.2013. Отварање изложбе Моје Јадовно у Новом Саду

Видео прилог "Новосадска тв" о изложби Моје Јадовно

Марко Ковачевић: О Изложби „Моје Јадовно“ у КЦНС

ИЗЛОЖБА О УСТАШКИМ ЗЛОЧИНИМА У ЈАДОВНУ

Нови Сад: отворена изложба Моје Јадовно

Каталог изложбе "Моје Јадовно"

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА "МОЈЕ ЈАДОВНО"

Изложба Моје Јадовно