ПЕТРОВА ПЕТОЛЕТКА У ДРУШТВИМА САВЕЗА СОКОЛА

Соколска чета у Витезу крај Травника подигла је спомен чесму са бистом краља Александра, као део Петрове петолетке. Спомен чесма је откривена 23 октобра 1938. у присуству неколико стотина мештана и гостију из околних села и Травника.После свечаности одржан је јавни час чете и бициклистичке и пешачке трке. Соколска чета у Витезу имала је око 200 чланова. (1)

Соколска чета у Братишковцима, друштво Кистање, жупа Шибеник-Задар, у оквиру Соколске Петрове петолетке, подигла је воћњак „Краља Петра II”, који је имао 1.000 комада садница трешања и јабука. Одржала је течај за неписмене. Подигла је спомен-чесму „Витешког Краља Александра  I Ујединитеља” и положила камен темељац своме соколском дому. Освећење спомен-чесме „Витешког Краља Александра  I Ујединитеља” и  полагање  камена темељца   соколском дому извршено је 23. октобра 1938, и тиме најдостојније прослављена двадесетогодишњица  ослобођења и уједињења. Помен краљу Александру и свим жртвама палим за слободу, освећење  спомен-чесме „Витешког Краља Александра  I Ујединитеља” и камена темељца соколском дому извршио је епископ далматински др. Иринеј Ђорђевић, уз асистенцију великог броја свештеника. Спомен-чесми су кумовали др. Никола Суботић, министар, др. Константин Доброта, адвокат из Скрадина и Мато Бедрица, трговац. У име Савеза сокола присуствовао је  Паве Ковачев, старешина Жупе Шибеник-Задар. Били су начелник скрадинске општине Никола Драгишић, велики пријатељ соколства, чланови матичног друштва, суседних чета, соколска музика из Шибеника, представници разних власти и многобројни родољубиви сељаци и грађани. (2)

Соколска чета Будиншћина приредила је 25. марта 1939. академију под називом „Задругарство у селу”. У предавању које је одржао старешина Хорват изнесена је тешка ситуација села, настала кидањем задруга, свађом у породицама и сталном деобом. У том духу биле су изведене остале тачке програма, изроказ и рецитације.(3)

Соколска жупа Тузла бројала је 1939. 104 јединице и то 26 друштава и 78 соколских сеоских чета. Од тога 43 јединице заветовале су се да ће подићи соколске домове. Од тога је 1939. било довршено осам и то у Добоју, Беговхану, Сребреници, Олову, Добрњи, Брнику, Доњим Жабарима и Орашју. У градњи је било 15 домова и то у Градачцу, Оџаку, Угљевику, Власеници, Завидовићу, Зворнику, Бољанићу, Српској Грапској, Врањаку, Црквини, Жарковини, Горњем Скиповцу, Баткуши и Горњој Радњи. Већина домова била је под кровом. Прикупљан је материјал у двадесет јединица и то Брчко, Дервента, Грачаница, Кладањ, Скугрић, Горња Турија, Богутово Село, Козлук, Брезово Поље, Буквик, Пожарница, Врућица, Горња Слатина, Горњи Жабари, Обудовац, Ражљево, Поребрице, Календеровац, Возућа и Пецка. Многе чете су се заветовале, да ће подићи зграде за школе, цркве, соколске домове, да ће оснивати аналфабетске, пољопривредне, домаћичке, пчеларске, задружне и соколске течајеве, да ће подићи мостове, бунаре, споменике палим борцима у рату, да ће засадити стотине хиљада племенитих воћака, пошумљавати голети, засадити паркове и то назвати “Петров парк”, “Петрова шума”, “Петрово дрво”. Заветовали су се да ће оснивати књижнице и читаонице, народне универзитете, стрељачке, позоришне, певачке, трезвењачке и друге секције, за очување народних обичаја, сузбијање заразних болести и  развијање гусларства. Да ће подићи воћне расаднике, тријерску станицу, водовод у селу, четне амбаре, разне врсте задруга, … . Сеоска чета у Мишковцима саградила је школу, а чете Добрња и Брвник отвориле су у новим домовима народну школу. Одржано је 12 аналфабетских течајева, 5 домаћичких, основано 8 стрељачких секција, развијене су 3 соколске заставе, засађено 38.922 комада воћака, 200 домаћина засадило је “Краљево дрво”, засађена су 3 дрвореда поред пута и 1 “Петров Гај”. Подигнуто је 5 воћних расадника, 5 мостова, 9 бунара, 5 спомен чесми, 3 амбара и 1 споменик. Уређена су 52 врела пијаће воде и изграђенао 5 путева у селима. Основане су 3 воћарске и 1 сточарска задруга. (4)

Соколска чета Рељево, код Сарајева, заветовала се да уреди пут Рељево-Црнотина-Доброшевићи. Решили су да од козје стазе изграде солидан пут. Пут је био дугачак 3 и по километра, и био  непроходан, али важан јер је био један од главних прилаза  којим су деца тога краја ишла у школу. За кратко време изградили су 1.500 метара пута. Соколи из Рељева сем своје радне снаге дали су око 2.500 динара. Један од њих, Мирко Црквењаш, да би омогућио изградњу пута, поклонио је земљиште у дужини око 1.000 метара, да се преко њега пресече пут, док сеоски кнез није хтео да уступи ни стотину метара земљишта у дужини, потребног за просецање пута, него је за сваки метар тражио да му се плати по уобичајеној цени. (5)

Соколска чета у Братишковцима, друштво Кистање, жупа Шибеник-Задар, од заветованих радова у Петровој петолетки 1939.  подигла је до крова свој нови дом и засадила воћњак од 15.000 кв. м. Засадила је око 1.000 комада садница трешања, јабука и ораха. Чета је разделила својим својим члановима око 1.000 комада разних воћних садница. Чланови чете су их засадили на на својим имањима. (6)

Напомене :

1. „Наша Соколска акција”, „Соколски гласник“, Београд, 1 новембар 1938, бр. 40, стр. 4;
2. „Освећење спомен-чесме „Витешког Краља Александра  I Ујединитеља” и полагање  камена темеља   соколском дому у чети Братишковци”, „Соколски гласник“, Београд 8 новембра 1938, бр. 41, стр. 3;
3. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 31 март 1939, бр. 13, стр. 4;
4. Ст. Бојовић, „Велики успех Петрове Петолетке у жупи Тузла”, „Соколски гласник“, Београд, 12 мај 1939,  бр. 19, стр. 3;
5. „Сељаци соколи граде путеве”, „Соколски гласник“, Београд, 12 мај 1939,  бр. 19, стр. 4;
6. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 17 новембар 1939, бр. 46, стр. 2;

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Везане виjести:

110-а годишњица Српског Сокола у Сремским Карловцима

НАПАДИ НА СОКОЛЕ У СЕЛУ БЕТИНИ КОД ШИБЕНИКА

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ

БОРБА САВЕЗА СОКОЛА И КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ