РАЂА, ПЕТРОВИЋ: РЕЧЕНО НАМ ЈЕ ДА НАПУСТИМО ПОСТОЉЕ 1995.

Тренутак када хрватски репрезентативци напуштаjу дворану приjе додjеле медаља репрезентациjи Југославиjе

Хрватски спортски портали, уочи ЕП у кошарци, наводе да Хрватска ниjе освоjила медаљу ни на jедном такмичењу од часа када су напустили побjедничко постоље на првенству у Грчкоj и избjегли да саслушаjу химну тадашњег првака СР Југославиjе.

Након те бронзе у Атини, годинама jе хрватска кошарка доживљавала шамаре, болне поразе и горка разочарања.

Хрватска jе те 1995. године са Кукочем , Рађом, Александром Петровићем (као селектором) Вранковићем и дугим познатим играчима изгубила од Сабонисове Литваниjе, а онда у полуфиналу савладала Грчку, коjа jе изгубила претходно од СР Југославиjе.

Југославиjа jе у финалу савладала Литванце уз феноменлану игру Саше Ђорђевића (садашљег селектора) коjи jе постигао више од 40 кошева.

Неки од хрватских играча и тренера данас признаjу да одлуку о напуштању постоља нису дониjели они већ политика.

Хрватски портали признаjу да jе тадашња СР Југославиjа са Дивцем, Бодирогом, Ђорђевићем, Даниловићем, Паспаљом, Савићем, Томашевићем… била изузетан тим, али окривљуjу тадашњег генералног секретара ФИБЕ Бору Станковића да jе извршио утицаj на судиjе коjе су, наводно, свирале против Грка у полуфиналу.

Међутим, дио хрватских кошаркашких радника наводи да без Боре Станковића Хрватска не би ни играла на Олимпиjади 1992. године.

Дино Рађа, велики хрватски и екс jугословенски центар, наводи да су то ствари о коjима данас нема смисла разговарати.

„Била су то нека сасвим друга, ненормална времена…Сад кад завртим филм у глави, знам да jе то био неспортски чин, да та реакциjа ниjе била примjерена, али шта сад да радим, вриjеме не могу вратити“ – наводи Рађа за хрватске портале.

Александар Петровић, тадашњи селектор, подсjећа да се све дешавало мjесец дана приjе Олуjе, „те да су у БиХ траjали сукоби и да су се дешавали злочини“.

„Атмосфера jе била екстремно наелектрисана и руководство Кошарашког савеза добило jе сугестиjу из државног врха да, чим примимо медаље, сиђемо са подиjа и избjегнемо да слушамо њихову химну“ – прецизира Петровић.

Он не зна да ли су тачне тврдње да jе директно Фрањо Туђман издао такву наредбу.

„Могуће, али не знам са сигурношћу. Питаjте Мирка Новосела он jе циjело вриjеме био на линку са државним врхом. Нама jе само саопштена одлука и ми смо jе прихватили“- наводи Петровић.

Он сматра да jе то била велика грешка, али да jе тада било немогуће одвоjити спорт од политике.

Од осамостаљења Хрватске 1992. године репрезентациjе те земље никада у званичноj утакмици ниjе добила СР Југославиjу, Србиjу и Црну Гори нити, послиjе, Србиjу.

Извор:

Везане виjести:

Српско становиште и српско-хрватски односи – Jadovno 1941.

ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: ПОСТОЈИ ЛИ СРПСКА СТРАТЕГИЈА У …

20 година од “Олуjе”: Свет нек зна да бол не пролази – Jadovno …

Ускоро би Хрватска могла од Србиjе да тражи и прихватање …