Цитат: Није лак посао владици у Далмацији и са такозваном православном интелигенцијом. Ови и овакви људи принудили су далматинске епископе Рајачића, Живковића и Мутибарића да бјеже из Далмације у друге епархије...

По богатству обреда и обичаја, коришћењу материјалних средстава, броју учесника и активираних породичних, родовских и међуродовских веза, свадба је догађај без премца код Словена и Срба, па тако и српска свадба источне Билогоре о којој је ријеч у овом тексту.

ТРЕБИЊЕ, 24. ДЕЦЕМБРА (СРНА) - У Требињу је промовисана књига "Сарајево, туго моја" аутора Душана Зуровца, која говори о страдању Срба на том подручју током посљедњег рата.

У жељи да отргнемо од заборава, дамо и дајемо вјечни помен свим невиним жртвама усташког терора на начин како оне то заслужују, да подсјетимо оне који кажу да „не знају“ за бихаћке Гаравице, међу којима нажалост има и историчара, да јавности презентујемо материјал са Првог Округлог стола који се одржао 05.05.2010. године у Бањој Луци, и сав доступан материјал који говори о том злочину на једном мјесту, приредили смо овај Зборник, који у наслову носи име, једног од највећег стратишта, како на Балкану тако и у Европи у Другом свјетском рату, гдје је на најсвирепији начин, само за неколико недјеља убијено више од 12.000 цивила само зато што су били Срби, Јевреји или Роми.

У припреми је друго издање књиге "Легенде обавештајне", аутора Милана Трешњића. Прво издање, које је штампано 1975. године у тиражу 3000 примјерака, распродано је за кратко вријеме, па се данас може наћи само у понеком комисиону или у приватном посједу.

У уторак, 15. новембра у препуном Светосавском клубу у одржано је предавање КОРИДОР 92.

БЕОГРАД, 2. НОВЕМБРА /СРНА/ - Књига "Рат и ријеч" директора Документационо-информативног центра "Веритас" Саве Штрпца садржи истините приче из рата у Хрватској о људима углавном из бившег СССР-а, који су се борили за једну или другу зараћену страну, и носи поуку да у грађанском рату нема невиних.

Почетком септембра објављена је књига Јована Ћулибрка Историографија холокауста у Југославији, заједничко издање Института за теолошка истраживања Богословског факултета и Факултета безбедности из Београда.

БЕОГРАД, 21. ОКТОБРА /СРНА/ - У Београду је 21. октобра промовисана књига "Коридор 92" генерала у пензији Новице Симића, у којој је приказано како је у Посавини организована и спроведена највећа војна и хуманитарна операција Војске Републике Српске /ВРС/ на пробоју из окружења и стварању јединствене територије Српске.

Оно чиме се књига бави је приказ јавности затворског односа према Степинцу, те се жели демантирати неистина о затворској нехуманости, о Степинчевој особној драми и тешком затворском животу.

Иза пројекта стоји много рада и искуство шездесет година живота у времену, које се поклапа са више од пола века лутања, полуистина или неистина на ову и многе друге важне историјске и животне теме у некадашњој Југославији.

ПЕТРОВО, 11. ОКТОБРА (СРНА) - У Петрову је представљена књига "Старине које нестају" аутора Јове Стјепановића из овог мјеста, у којој су обједињени најљепши обичаји озренског краја.

У суботу 25. јуна, у 17 часова, у Вијећници Банског Двора, одржаће се промоције књига: "Командир", "1943. Далмацијо, младости...", "Југословенски третман за Италијане после 8. септембра 1943."

Свети оче, мада вам се јављам тек сада, јављам вам се за свагда. Јављам вам се са дна ва- сионе, гдје живим и оностраним и овостраним животом, тако да не знам гдје сам. Јављам вам се из луде куће, гдје су ме за живота стрпали. Чак нисам ни знала да сам у лудници, јер је све нормално било - кућа је и прозоре, додуше изопачене, имала.

У својој новој књизи посвећеној страдању Срба у XX веку и његовом прикривању, професор др Смиља Аврамов користила је искључиво страна документа и открила драматичне али и деценијама заташкаване размере злочина над српским народом.

Угледни новинар и публициста је на скоро четири стотине страница пружио још једно сурово сведочанство о трагичној судбини народа којем и сам припада, прикупљајући личне исповести преживелих сведока

Из Архива Св. Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Приредио Епископ Атанасије. Посебан отисак из зборника Сербиа и коментари за 1990. / 91. Издање Задужбине Милоша Црњанског.

У оквиру "Пројекта Растко - Библиотеке српске културе на Интернету" на Интернету објавили: Зоран Стефановић, Наташа Деветаковић, Милан Стојић и Михаило Стефановић, октобра 1999.

Аутор: "Жеља која ме је водила је правда и истина, не заборављајући да не може бити ни једна-једина нити искључива; таква је само љубав коју су протерани синови Србије собом однели у свет: љубав према мајци Отаџбини."

Kada se razmišlja o hrvatskim logorima smrti za uništenje srpskog i jevrejskog naroda, koji su bili uspostavljeni i organizovani oko Gospića 1941-45. godine, misao šeće samo oko Okružnog zatvora Gospić, a ponekad i do Jadovnog, ili ostrva Paga, što je nedovoljno za saznanje prave i pune istine o logorima koji su delovali na ovom terenu. Nije to bio logor Gospić, već sistem logora, sabirališta i raznih gubilišta, koja su se sastojala od jama, objekata gde su žrtve spaljivane, te mnoga i mnoga masovna gubilišta...

Најновија два примера „грешних књига“ су Усташки покољи Срба у глинској цркви (аутор Ђуро Аралица) и Вучје срце (ауторка Марија Лина Века). Аралица је историчар-аматер који је уложио више од тридесет година у стварање ове књиге чија је свака од 264 страница (баш свака!), натопљена крвљу невиних жртава. Араличин отац, стриц и два ујака такође су међу овим, ужасном смрћу, умореним Србима мученицима.

Осведочени пријатељ Срба оставио је у рукопису пре седам деценија свој политички тестамент под насловом "Чујте Срби", чије су поруке више него актуелне и данас.

У међуратном периоду, мало је тога написано о комплексу усташких логора Госпић – Јадовно 1941. Половином осамдесетих година, објављена су три фељтона о логорима на острву Пагу. О осталим дијеловима овог комплекса усташких логора, у штампи готово да није било ни ријечи. Фељтон који објављујемо, штампан је у београдском листу "Политика" у шест наставака, 26.-31. јула 1990. и представља значајан допринос објелодањивању истине о Јадовну.

Рукопис Миле Станковића је прозно штиво којему су у темељу ауторова сјећања на дјетињство у Лици, саопштена из перспективе непосредно прије и по пропасти Српске Крајине. Фабуларна нит обједињена је посјетом родном селу у Лици, о Петровдану 1995. године. Током те посјете, с доласком на одређене локалитете и при сусретима с људима одмотавају се сјећања на личности и прилике из приповједачеве младости, дјетињства и зрелих дана, прекидана разговорима и размишљањима о актуелним зебњама...

Naučna studija „Teorija definicionizma i fenomen genocida (Etika i vlast nad definicijama)“, predstavlja javnosti jednu novu socijalnu, jezičko-filosofski utemeljenu „Teoriju definicionizma“ Vladimira Umeljića.

Ово болно свједочење посвећујем свим Србима Личанима, који су недужни бачени у личке јаме, у општем безумљу и покољу каквог човјечанство није упамтило и доживјело, а кога починише Хрвати са којима смо до 1941. године живјели у привидној толеранцији и међусобном уважавању и у заједничкој држави.

Ecclesia militans ратује с Тyршевом идеологијом и Libellus accusationis:

два изостављена поглавља из књиге Magnum crimen Виктора Новака

(приредио Василије Крестић), Јагодина: Гамбит, 2005, стр. 213.

Слана је камена пустиња на Пагу. Земље ни за шаку. Љети тамо сунце ужасно пржи, а нигдје ни стабла ни грма. Тек понека травка. Нитко тамо није никада становао, нити би пожелио. На жалост, тисуће заточеника тамошњег усташког логора – првог на подручју тзв. Независне државе Хрватске – нису имале избора...

Промоција књиге Ђуре Аралице "Усташки покољи Срба у глинској цркви", одржаће се поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве холокауста у Великој дворани Општине Нови Београд, Михаила Пупина 167, у уторак 25. јануара 2011. у 18 часова

Ова монографија је сведочанство, опомена и позив на памћење бруталног покоља Срба у глинској православној цркви од стране хрватских усташа за време Другог светског рата, и уништавања око 4 000 споменика борцима НОР-а и цивилним жртвама на просторима Хрватске у времену од 1991-1995. године.

Вељко Ђурић Мишина дао је, у својој најновијој књизи, преглед страдања српског народа у НДХ, свештенства и монаштва, храмова и црквених до-бара, тј. имања и објеката. Дакле, свега оног што чини једну Цркву.

From Kosovo to Jadovno, Bishop of Zahumlje and Herzegovina (Ret.) Atanasije (Jevtić), An Account of the Journey, Belgrade, 1984.
Translated from reprinted material from Journal Pravoslavlje (Orthodoxy),
No. 400 Nov. 15, 1983; 404 Jan. 15, 1984; and 405 Feb. 01, 1984
Publisher: Athanasije Jevtic, 7 Jula 5 – Belgrade
Editor: Amphilohije Radovic (Bishop)
Proofed: Zivorad Stojkovic
Translated by George B. Markovina.
Belgrade, Serbia, 1984.

Serbian version: http://www.jadovno.com/html/putni-zapisi-jeromonaha-atanasija-jevtica.htm

Шушњар 1941

Зборник саопштења, свједочења и докумената

Оштра Лука, 2008.

У Оштрој Луци је 1. августа 2008, тачно шездесет седам година након стравичног илинданског усташког покоља у коме је између 7.000 и 10.000 Срба и Јевјера тадашњег среза Сански Мост (тачан број још није утврђен, али се треба надати да ће то бити учињено у догледно вријеме) звјерски убијено само зато што су припадали другој вјери и другој нацији, одржан округли сто „Шушњар 1941."

Read this book

У Карловце је са посебним задатком дошао 19. VI 1941. шеф усташке полиције жупе Вуковар Јурај – Јуцо Рукавина. Те вечери и у току те ноћи похапшено је 18 карловачких грађана што је обавио усташки водник Јаша Кренајз са наредницима усташке полиције Томиславом Хорватом и Андријом Полужанским и другим карловачким усташама. Сви ухапшени су спроведени у зграду црквено-народних фондова, где су саслушавани од Јураја Рукавине, Еугена Ђурића котарског предстојника среза Сремски Карловци, Вјекослава Голубовића градског начелника и истовремено опуномоћеника главног усташког повереника за Славонију и Срем, Бојановски Ивана усташког логорника и њихових сарадника. Хапшење ове групе Карловчана извршено је по налогу Вјекослава Голубовића.

U izdanju "Fonda za istraživanje genocida" iz Beograda, 2005. godine je objavljena knjiga Mr.sc. Lazara Lukajića "Fratri i ustaše kolju - zločinci i svedoci".
Knjiga predstavlja tragično i stravično svjedočanstvo o pokolju Srba od strane ustaša u selima kod Banja Luke, Drakuliću, Šargovcu, Motikama, Piskavici i Ivanjskoj u februaru 1942. godine.

Ustaški zločini na Jadovnom i u nekim drugim logorima smrti uz osvrt na njihove korijene - Kada se govori o ustaškim zločinima i zvjerstvima koje su počinili na Jadovnom sredinom 1941. godine (juni-august) nad našim narodima: Srbima, Jevrejima i Hrvatima, svakom se nameće pitanje: gdje su klice i korijeni tih monstruma, pobješnjelih zvijeri i krvoloka; kako su nastali i tko ih je odgajao za ubice; kako je nastala njihova teroristička organizacija – Ustaški pokret i tzv. Nezavisna Država Hrvatska (NDH) za koju naš pjesnik Vladimir Nazor reče: »Niti je bila nezavisna, niti država, a najmanje Hrvatska«.
    Historičari su na ova i druga pitanja, uglavnom, odgovorili. Međutim, da bi se dobila što potpunija i cjelovitija slika o Jadovnom, kao jednom od prvih i najstrašnijih gubilišta – stratišta našega naroda, potrebno se ukratko osvrnuti unatrag, na prošlost.

Radio sam svoj seljački i kovački posao

Đuro Zatezalo

U izdanju SKD “Prosvjeta”, a uz pomoć Savjeta za nacionalne manjine, nedavno je iz štampe izašla knjiga poznatog karlovačkog historičara dr. Đure Zatezala pod naslovom “Radio sam svoj seljački i kovački posao”. Radi se o knjizi autentičnih svjedočenja ljudi koji su preživjeli genocid na području Nezavisne Države Hrvatske, odnosno na teritoriju Banije, Like, Korduna, Gorskog kotara i Pokuplja, u vremenu od 1941. do 1945. godine, kao i o svjedočenjima osuđenih počinilaca tih zločina.

Uvala Slana, Pag, Hrvatska

25.8.1987. | Piše: Rajko Lukač

Ako neki putnik, prolazeći kroz gospićki kraj, poželi da vidi mjesto najstrašnijeg gubilišta u Jugoslaviji iz ljeta 1941. godine i oda počast desetinama hiljada žrtava, to mu na žalost, neće poći za rukom, ili ne bar lako i jednostavno. Činjenica je prilično mučna, ali je ne treba prikrivati bar u novinskom članku koji bi da se bavi tim užasnim ljetom na Velebitu, gdje ni poslije četiri i po decenije i poslije više hiljada raznih spomeničnih obilježja iz NOB-a, podignutih širom zemlje, nema ni pristojnog spomenika, a još manje iole prohodnog puta.

Istina, u poslednje vrijeme počele su pripreme za podizanje spomenika na Jadovnu, kao i za izgradnju puta (sada se u to zabačeno seoce na Velebitu i do krvavih bezdanica iznad njega može stići samo džipom), ali to ne opravdava činjenicu da je od dvadesetak gubilišta koncentracionog logora Gospić obilježeno, a i to krajnje skromno, tek tri: Šaranova jama kod Jadovna, Ševićeva jama u Pazarištima i Jamina...