БЕОГРАД, 1. ЈУЛА /СРНА/ - Академик Српске академије наука и уметности /САНУ/ Василије Крестић рекао је Срни да помињање Николе Тесле и Иве Андрића на прослави уласка Хрватске у ЕУ као најпознатијих Хрвата представља поновно отимање српске баштине и доказ да Загреб политику и даље заснива на хрватском државном праву.
"То није први пут. То је све већ уходан принцип", рекао је Крестић, коментаришући чињеницу да је хрватски премијер Зоран Милановић у говору на свечаности у Загребу као примјере хрватске посебности навео имена "најпознатијих Хрвата" Тесле и Андрића. 

Крестић је напоменуо да је Хрватска током читавог 19. вијека водила такву политику чији је смисао да се сви становници Хрватске прогласе у политичком смислу Хрватима и да се на тај начин изврши асимилација. 

Он је рекао да није ништа ново помињења Тесле и Андрића као Хрвата, додајући да је то у складу са чувеном хрватском политичком опцијом да на хрватској државној територији, без обзира на националну и етничку припадност, сви становници Хрватске чине јединствен хрватски политички или конститутивни народ. 

"То је тужно и за нову гарнитуру Хрватске, то их онда квалификује као људе који се ништа не разликују од њихових претходника који су заступали политику на хрватском државном праву, које је давно превазиђено и нимало није у складу са европским стандардима и демократским принципима", истакао је Крестић. 

Коментаришући чињеницу да су у протеклом рату Хрвати више пута рушили Теслин споменик и родну кућу у Смиљану, Крестић је рекао да је то тужно. 

"Ако су ушли у ЕУ да би градили нове односе а заступају стару политику која се заснива на хрватском државном праву, то значи да следе путеве којим су ишли више од сто година", рекао је Крестић, који је директор Архива САНУ. 

Премијер Хрватске Зоран Милановић рекао је у говору поводом уласка Хрватске у ЕУ да су Никола Тесла и Иво Андрић, између осталих, "највеће личности хрватске културе и науке - уједно и важне личности у историји модерног свијета", јавио је портал "Дневник хр". 

Тесла је рођен у Смиљану у Лици 10. јула 1856. године, од оца Милутина, свештеника Српске православне цркве, и мајке Георгине, у некадашњој Војној крајини Аустријског царства. Крштен је у Српској православној цркви Светог Петра и Павла у Смиљану. 

У граду Госпићу статуа Тесла, слична оној на Нијагариним водопадима у Америци, постављена је 1981. године, али су је касније током рата уништиле хрватске снаге, заједно са музејем и родном кућом. 

Теслина родна кућа у Смиљану је доскора била опкољена минским пољем, а обновљена је и отворена 10. јула 2006. године у оквиру Меморијалног центра "Никола Тесла", док је 11. јуна 2006. у Смиљану постављена нова Теслина статуа, рад академског вајара Миле Блажевића. 

Централни градски трг у Госпићу се некад звао Трг Николе Тесле, а данас је Трг Стјепана Радића. 

У Загребу је 7. јула 2006. године на углу улица Масарикове и Прерадовићеве постављен споменик, Теслина статуа, рад Ивана Мештровића. У Загребу постоји споменик Тесли у Институту Руђер Бошковић. 

Извор: