Деценију од краја последњег сукоба, 15.000 особа још је без гроба и адресе. Хрватска још споро открива судбину више од 2.400 особа.

Ратови на простору бивше Југославије, иако је последњи од њих завршен пре деценију, још трају за готово 50.000 људи са ових простора. Отприлике толико је чланова породица који годинама траже најмање 15.000 својих најмилијих који су нестали у ратним сукобима у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији.

Решено 1.200 случајева према подацима Комисије за нестала лица Владе Србије, у централној Србији до данас је извршено 1.425 ексхумација, а идентификовано више од 1.100 тела жртава. Наша земља решила је укупно више од 1.200 случајева несталих. - Нема аргумената ни оправдања због чега нема ексхумација на познатим гробним местима у Хрватској и што многе масовне гробнице још нису евидентиране - каже Вељко Одаловић, шеф владине Комисије. Прошле године у Хрватској су ексхумиране само две гробнице. У њима је нађено 46 посмртних остатака.

Овом брзином, судбина несталих из БиХ биће утврђена тек за 11 година, док ће све жртве рата на Косову и Метохији добити вечни спокој за најмање - две деценије.

Хрватска је посебан случај - на вратима ЕУ још носи терет најмање 2.400 особа без гроба и адресе, а процењује се да је тамни списак дужи за још најмање 1.000 особа. Већина несталих су Срби настрадали у таласима “Бљеска” и “Олује”.

Како се недавно чуло, приликом обележавања Међународног дана несталих, одговорност ове државе је највећа, јер је већина локација гробних места у Хрватској - позната. Неизвесно је, међутим, када ће у овој земљи сазрети политичка воља да се реши питање несталих.

Саво Штрбац, председник Документационо-информативног центра “Веритас”, објашњава да су хрватске власти последњих година процес откривања несталих свесно одуговлачиле и избегавале.

-Евиденције несталих су различите - указује Штрбац. - “Веритас” располаже податком од око 630 регистрованих гробних места, при чему је највише података добијено управо од Хрвата. Неке од локација су Слуњ, Шаш, Глина, Горње и Доње Селиште… На евиденцији Међународног комитета Црквеног крста је око 350 гробница, док су Хрвати утврдили око 300 места.

У Хрватској је до сада ексхумирано укупно око 900 тела жртава, 600 је и идентификовано.

Како објашњавају у удружењима несталих, хрватска страна је као најчешћи разлог за одуговлачење потезала недостатак капацитета за смештај ископаних тела која чекају идентификацију, што је процес који може да траје и годинама. Тако и данас у мртвачницима у Загребу чека око 300 посмртних остатака за које је непознато коме припадају.

Не одустају од станарских права на откуп станова из Програма Владе Хрватске за стамбено збрињавање није, и никако не може да буде, замена за узурпирана станарска права и другу имовину избеглих Срба, изјавио је Милојко Будимир, председник Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске. Спремност власти у Загребу да омогући повратницима откуп станова из тог програма Будимир је оценио као “нови маневар којим настоје да уклоне једну од последњих препрека за пријем у Европску унију, а да при том избегну обавезе према изгнаним Србима”.

Поред тога, Срби из Хрватске истичу и да је питање несталих у “Олуји” везано за процес у Хагу генералима Готовини, Чермаку и Маркачу. У прилог томе наводе да је поступак против њих окончан на основу 300 ексхумираних жртава, иако се настрадали броје - хиљадама.

-Надамо се да Хрватској неће бити омогућен приступ ЕУ док не реши питање несталих особа - каже Штрбац. - Црвеном крсту и Међународној комисији за нестала лица добро су познате све околности расветљавања судбине несталих особа и очекујемо да међународна заједница дигне глас због одуговлачења.

Иако су бројке другачије, ситуација је слична и у БиХ и на Космету, с тим што је локација великог броја масовних гробница и даље непозната. Примера ради, власти у Сарајеву не желе да потпишу међудржавни споразум о сарадњи. Због тога већ 10 година није могуће решити судбину 103 војника - држављанина Србије - који су побијени у колонама приликом мирног повлачења ЈНА.

У Међународном комитету Црвеног крста решење виде у сарадњи влада и размени свих расположивих информација.

-Државе западног Балкана морају да започну свеобухватну потрагу за информацијама о судбини несталих - каже Пол-Анри Арни, шеф регионалне делегације МКЦК. - То укључује коришћење свих докумената из полицијских, војних и судских архива које могу помоћи откривању масовних гробница…

http://www.dverisrpske.com/tekst/1871802