О ПОПИСУ
ДЈЕЛОМИЧНИ ИМЕНИЧНИ ПОПИС ЖРТАВА УБИЈЕНИХ У КОМПЛЕКСУ УСТАШКИХ ЛОГОРА ЈАДОВНО ОД 11. АПРИЛА ДО 21. АВГУСТА 1941. ГОДИНЕ
У комплексу усташких логора Јадовно наВелебиту, у само 132 дана његовог постојања, усташе су на најсвирепији начин усмртиле 40.123 особе – од тек рођене дјеце до људи у дубокој старости. Међу жртвама је било 38.010 Срба, 1.998 Јевреја, 88 Хрвата, 11 Словенаца, девет муслимана, два Мађара, два Чеха, један Рус, један Ром и један Црногорац.
Именични попис жртава израдио је проф. др Ђуро Затезало и објавио га у свом капиталном дјелу Јадовно – комплекс усташких логора 1941. На сакупљању података и изради именичног пописа Затезало је, закључно са 1991. годином, радио више од 20 година. Распад СФР Југославије онемогућио је његов даљи рад и због тога је ово само дјеломични попис усмрћених у овим логорима и њиховим стратиштима. Попис садржи податке само за 10.502 жртве.
Од 10.502 наведене жртве 9.663 су Срби (међу којима је 1.014-оро дјеце узраста до 15 година), 762 су Јевреји (међу којима је 15-оро дјеце), 55 Хрвати, девет муслимани, осам Словенци, један Мађар, један Чех, један Рус, један Ром и један Црногорац.
По социјалној структури је највише сељака – 71,9%, затим дјеце до 15 година живота – 9,7%, одна 3,9% занатлија, 3,3% радника, 2,5% чиновника, 2,1% жељезничара, 1,3% студената, 1% гостионичара, 1% учитеља и професора и 3,3% других занимања.
У именичном попису презимена жртава дата су азбучним редом, наведена по мјестима, општинама, срезовима или по мјестима из којих су их усташе одвели.
При изради пописа, проф. др Ђуро Затезало користио је архивску и мемоарску грађу у сљедећим архивима:
- Архив Хрватске, Загреб;
- Архив Института за хисторију радничког покрета Хрватске, Загреб;
- Хисторијски архив Бјеловар;
- Хисторијски архив Дубровник;
- Хисторијски архив Карловац;
- Хисторијски архив Славонски Брод;
- Хисторијски архив Ријека;
- Хисторијски архив Задар;
- Архив Босне и Херцеговине, Сарајево;
- Архив Босанске Крајине, Бањалука;
- Архив Херцеговине, Мостар;
- Архив Југославије, Београд;
- Архив Србије, Београд;
- Архив Војноисторијског института, Београд;
- Архив Војводине, Нови Сад;
- Архив Српске Православне цркве, Београд;
- Државни архив, Рим.
Осим грађе у архивима, Затезало је користио и грађу организација СУБНОР-а, како котарских тако и општинских одбора, која се односи на жртве из времена Другог свјетског рата.
Будући да је попис, како је већ речено, само дјеломичан, Удружење Јадовно 1941. позива све потомке убијених на Јадовну да помогну у откривању потпуне истине о овом страшном злочину и, уколико имају податке о својим побијеним прецима, попуне УПИТНИК ЗА ЖРТВЕ РАТА 1941-1945. Ако потомци пронађу своје претке на постојећем попису а желе допунити списак неким додатним податком о жртви, или додати слику, такође то могу учинити попуњавањем УПИТНИКА.
