Злочин над 6.000 Срба у Милошевићима и Старом Броду на Дрини у пролеће 1942. године, деценијама је вешто прикриван „у интересу братства и јединства“.

Иницијатива да и Карловци на спомен-плочи овековече сва имена својих пострадалих суграђана до сада није остварена.

Поводом годишњице злочина у  Пониквама,  на територији некадашње општине Горње Дубраве код Огулина,  из књиге „Опћина Горње Дубраве – Радови из даље прошлости и народноослободилачке борбе“ у издању Хисторијског Архива у Карловцу преносимо сљедеће редове.  Један од најтежих и најстрашнијих пљачкашких покоља, извршили су усташе 31.1.1945. године у Пониквама

Поводом годишњице бестијалних злочина над српским сtaновништвом Шегестина 29/30 јануара 1942,  УГ Јадовно 1941. објављује свједочење Милке Илибашић из књиге "Радио сам свој сељчки и ковачки посао" Ђуре затезала.У селу Шегестину на подручју Двора на Уни усташе су 29/30. јануара 1942. године побиле 189 и одвеле у логор смрти Јасеновац 22 Србина, мушкарца, жене и дјецу.

У oргaнизaциjи Жупaниjскoг виjeћa српскe нaциoнaлнe мaњинe Kaрлoвaчкe жупaниje и удружeњa aнтифaшистa грaдa Kaрлoвцa и Kaрлoвaчкe жупaниje, у Гoрњoj Tрeбињи пoрeд Kaрлoвцa oбиљeжeнa je 71. гoдишњицa стрaдaњa 220 цивилa с пoдручja нeкaдaшњe oпћинe Скaкaвaц. Њих су убили устaшe нa прaвoслaвни Бaдњaк и Бoжић 1942. гoдинe.

У зиму 1942. паде велики снијег. Чуло се за стравичан злочин који се збио у селу Драксенићу, код Босанске Дубице. Усташе су 14. јануара, у рану зору, на Мали Божић, на превару похватали народ. Неке су побили код њихових попаљених кућа, а у самој цркви измрцварили су 64 људи, жена, дјеце и стараца. Било је укупно 207 убијених.

ВОЋИН, 14. ЈАНУАРА /СРНА/ - У организацији Вијећа српске националне мањине општине Воћин у Хрватској данас је обиљежена 71 година од страдања 350 српских цивила из села Јоргићи, Зубићи, Добрићи, Кометник и Секулинци, које су усташе убиле 14. јануара 1942. године.

ВОЋИН, 13. ЈАНУАРА /СРНА/ - У организацији Вијећа српске националне мањине општине Воћин у Хрватској, сутра ће бити обиљежена 71. годишњица страдања 350 српских цивила из села Јоргићи, Зубићи, Добрићи, Кометник и Секулинци, које су усташе убиле 14. јануара 1942. године.Ријеч је о покољу недужних цивила српске националности почињеном као одмазда за партизанске акције на Папуку. 

Из пијетета према невиним жртвама мојих предака, из поштовања према честитим анонимним косињанима Хрватима и обавези према комшијама Србима, који живе у Косињу а овај чланак им уноси додатни страх и немир, одлучио сам написати осврт на наведени чланак који врви неистинама, инсинуацијама и наивним историјским конструкцијама.

Приближава се годишњица још једног великог злочина над Србима. 14. јануара 1942. године усташе су злостављале и побиле 350 мјештана  славонских села Јоргића, Зубића, Добрића, Кометника и Секулинаца

Дана 21. децембра 2012. године, поводом 71-годишњице од мученичког страдања православних Срба из Пркоса Ласињског и околних села, одржан је годишњи молитвени помен за све невино пострадале у току крваве усташке акције спроведене на овим просторима.

Предсједник Србије Томислав Николић положио је данас вијенац у Спомен-парку Шумарице у Крагујевцу, поводом обиљежавања Дана сјећања на српске жртве у Другом свјетском рату.

У организaцији  „Удружења потомака и поштовалаца цивилних жртава рата од 1941. до 1945. године Велико Паланчиште“ јуче је у Малом  Паланчишту код Приједора, у Храму Успења  Пресвете Богородице служен парастос невиним жртвама усташких покоља  из окотбра  1942. године.  70 година послије окупљени потомци и поштоваоци жртава поручили су нам да мјеста забораву нема.  

ПРИЈЕДОР, 19. ОКТОБРА /СРНА/ - У Великом Паланчишту, код Приједора, сутра ће бити обиљежено 70 година од покоља у том селу, гдје су усташе за само једну ноћ на звјерски начин убиле 342 становника српске националности, међу којима је било 226 дјеце. У организацији Удружења потомака и поштовалаца цивилних жртава рата од 1941. до 1945. године Велико Паланчиште, у цркви у Малом Паланчишту биће служен парастос са почетком у 11.00 часова, док је полагање вијенаца на мјестима страдања предвиђено за 12.00 часова, речено је Срни у овом удружењу.

Од прошле године у Паланчишту у близини Приједора, постоји удружење које се бави очувањем сјећања на невине жртве из Другог свјетског рата. На оснивачкој сједници одржаној   23 .10. 2011.  донесени су и циљеви удружења који јасно показују племениту идеју очувања сјећања.  

Његовање тековина антифашистичке борбе, од којих је највећа: братство свих народа и чување успомена на жртве такозване Независне државе Хрватске су међу главним и најважнијим пословима Српског народног вијећа. 

ЛИПИК, 11. ОКТОБРА /СРНА/ - У селу Кукуњевац, код Липика, у Хрватској данас је одржан комеморативни скуп и служен парастос жртвама усташког терора које су страдале у овом селу и онима који су у октобру 1942. године неповратно одведени у Јасеновац, гдје им се губи сваки траг.Том приликом, замјеник предсједника Српског народног вијећа /СНВ/ Саша Милошевић открио је шест обновљених плоча са 800 уклесаних имена жртава. Спомен-плоче су уништене у посљедњем рату, а обновљене су без подршке Владе Републике Хрватске. "Данас смо на овом мјесту јер не дамо да се успомене убијају", рекао је Милошевић у обраћању на комеморативном скупу. 

Програм активности Удружења потомака и поштовалаца цивилних жртава рата 1941-1945 Велико Паланчиште, 20. октобра 2012. године поводом обиљежавања 70 година од страдања Срба у Великом  Паланчишту.

Вијеће српске националне мањине Града Липика и Мјесни одбор Кукуњевац позивају Вас да се 11.октобра у 11 сати придружите парастосу и комеморативном скупу у селу Кукуњевац, надомак Липика. Том приликом сјетићемо се свих жртава усташког терора које су страдале у самом Кукуњевцу, али и оне који су неповратно одведени у Јасеновац октобра 1942. године гдје им се губи сваки траг. 

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приједор, Република Српска, је живи свједок покоља који су извршиле усташе над становништвом села Паланчишта и Горњи Јеловац,22. и 23. октобра 1942. године. У покољу је убијено 650 људи, махом жена и дјеце, а Дара је својим очима видјела масакр над око 300 жртава.

Дара Бановић са 29 ожиљака од убода ножем преживјела је овај усташки покољ, али њена дјеца, четворогодишња Радославка и двогодишњи Бошко — нису.

У пријеподневним часовима 20. октобра 1942 године , на дан светих мученика Сергија и Вакха (Срђевдан) , наишла је есесовска војска на подручје скоро цијелог села Велико Паланчиште , затим већег дијела села Мало Паланчиште и дијела Јеловца које граничи са Великим Паланчиштем и покупила сво становништво без обзира на године узраста и сакупила код засеока Вучковићи у Великом Паланчишту. У поподневним часовима истог дана дошла је једна јединица усташа која је преузела сав сакупљени народ ос есесоваца који су се затим повукли на фронт.
У предвечерњим часовима 20 Октобра , дакле, истог дана, усташу су извршиле раздвајање мушкараца преко 15. година на једну страну , а жене и дјецу на другу страну.

Подгорица – Ми преживели сведоци незапамћеног злочина који се догодио у селу Велика 28. јула 1944. године дубоко смо дирнути у незаборавне ране за нашим милим и драгим мученицима и дубоко захвални на објављеним догађајима од стране познатог писца и историчара Павла Џелетовића.

У Доњим Рељићима у општини Мартин Брод ексхумиран је већи број посмртних остатака за које се претпоставља да су старији, односно да нису жртве из протеклог рата, саопштено је из Тужилаштва БиХ.Посмртни остаци биће превезени у Идентификацијски центар у Бањалуци, гдје ће бити урађена детаљна ДНК анализа.

1965. године у Православном мисионару - подлиску Гласника Српске православне цркве објављена је прича о страдалинчком мијесту Трибањ Шибуљини. Отац Лаврентије Трифуновић  пише о тој трагедији која се и 60-тих година  кроз своје послиједице  осјећа на сваком кораку.  Преносимо његов текст.

У недјељу, 12. коловоза 2012.год., одржани су парастос и комеморација жртвама усташког геноцида подно Клека - Клечка јама. Организатор комеморације је Вијеће српске националне мањине за подручје града Огулина. Парастос жртвама предводили су парох огулински, протојереј Милан Симић и дрежнички, протојереј Милош Орељ.

Суботица – Имала сам тек седам година, али тренутак кад мађарски војници убијају мог оца Спасоја и сестру Бојану за сва времена болно се урезао у моје сећање. Можете, онда, само да замислите како ми је било кад сам међу именима, како се овде каже невиних партизанских жртава из 1944. и 1945, угледала и Иштвана Лодрија, човека који их је, на моје очи, предао убицама.

ОГУЛИН, 12. АВГУСТА /СРНА/ - Код Клечке јаме у близини Огулина данас је освештан часни крст и служен парастос за 453 Србина које су на том стратишту 1941. године побиле усташе на најмонструозније начине. Парастос су служили огулински парох Милан Шимић и дрежнички Милош Орељ. "Нема те јаме која може прогутати истину", поручио је парох Орељ. Предсједник Удружења "Јадовно 1941" Душан Басташић рекао је Срни да је данас на овом мјесту, први пут послије 71 годину, служен парастос.

1941.г. под Клеком, у Клечкој  јами, на једном од стратишта на подручју Огулина, живот су изгубиле  453 особе.  Убијене су од усташких војника хладним оружјем само из разлога своје различите националне или вјерске припадности. Након 71 године,  Вијеће српске националне мањине за подручје Града Огулина,  у сурадњи са Српском православном црквом, организује комеморацију и парастос за жртве страдале 1941. године у Клечкој јами 

Након 71 године одаје се почаст невиним жртвама, свјесни да је животу потребно сунце, а њима у дубини Клечке јаме и бројним другим јамама, потребан је наш незаборав.  Над Клечку јаму тешко је и доћи, а још теже говорити и писати о свирепом озакоњеном масовном злочину кога починише над невиним људима звијери у људској сподоби у вријеме безумља постојања сателитске Хитлерове творевине, НДХ Анте Павелића, 1941 – 1945.

Мени се чини да је полиција више штитила уставни поредак него судионике, изјавио је Раде Косановић, службени представник СНВ-а Овогодишња, трећа по реду, комеморација за 483 цивила српске националности, убијених прије 70 година у Садиловцу, одржана у тамошњој православној цркви у суботу 28. јула, узбуркала је духове чим је најављена. 

САНСКИ МОСТ 2.АВГУСТА (СРНА)- Полагањем вијенаца и парастосом данас је у Санском Мосту обиљежена 71. годишњица страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја убијених у љето 1941. године.Литургију и парастос у помен на страдале у Цркви светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту и на гробљу Шушњару служио је владика Хризостом уз саслужење свештеника епархије бихаћко-петровачке,а помену је присуствовао изасланик Јеврејске заједнице у БиХ Дарио Атијас из Добоја. 

ГОДИНЕНОВИ ГРАД, 2. АВГУСТА /СРНА/ - У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву код Новог Града данас је откривено спомен-обиљежје за 33 цивила страдала на Илиндан 1941. године.Међу страдалима је и 14 дјеце до седам година, од којих двоје тек рођених те 1941. године. 

Помен је одржан код споменика погинулим партизанима и жртвама нацистичко-усташког терора у Другом свјетском рату, али и четрнаесторици сељана који су нестали 1991. године На Петровдан, 14. јула у Горњим Граховљанима, уз присуство 30 мјештана, парох пакрачки Ђорђе Теодоровић одржао је обред освећења крста на улазу у гробље, а обављен је и помен за све сахрањене на том гробљу. 

У мјесту Дурале у Пријаковцима код Бањалуке данас је први пут, након 71 године од страдања, служен парастос за 36 српских жртава које су усташе свирепо убиле 2. августа 1941. Био је то један од првих већих злочина на подручју Бањалуке у Другом свјетском рату, о којем се, све до сада ћутало.

КРЊАК, 29. ЈУЛА /СРНА/ - У Ивановић јарку код Крњака данас је одржана комеморација као знак сјећања на 380 српских цивила које су усташе убиле у Другом свјетском рату. Комеморацији је присуствовало четрдесетак 40 Срба, као и потпредсједник Српског националног вијећа Раде Косановић и историчар Ђуро Затезало.

КАРЛОВАЦ, 28. ЈУЛА (СРНА) - У цркви Рођења Пресвете Богородице у кордунском селу Садиловац данас је обиљежена годишњица страдања 463 Срба који су побијени и запаљени у овом храму 31. јула 1942. године.

21. јула, одржан је парастос и комеморација за 1.285 српских цивила, жртава усташког масакра у почињеног крајем јула 1941. у Банском Грабовцу. Том приликом обиљежена и годишњица оружаног устанка, односно прве борбене акције у Хрватској коју су извели Васиљ Гаћеша и 40-ак партизана под његовом командом, напавши усташке снага у том селу.

Записи о арбанашким злочинима над србима.

Муслиманска верска заједница, у којој су апсолутну већину чинили Шиптари, није се тим поводом оглашавала. Део свештенства био је политички пасиван, али се мало њих залагало за верску и националну толеранцију и изјашњавало против пљачки и убијања.

У банијском селу Бански Грабовац близу Петриње у суботу је одржан парастос и комеморација за 1.285 српских цивила, жртава усташког масакра у том селу. Злочин је почињен крајем јула 1941, а уједно јуче је обележена и годишњица оружаног устанка у том делу Хрватске. Након парастоса који је служио парох глински протојереј Слободан Дракулић, положени су венци, а присутнима су се обратили представници Срба, антифашиста и локалних власти, као и изасланици државних власти.

Село Садиловац налази се на реци Корани, на Кордуну, на самој граници Кордуна, Лике и Босне...Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овој цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи је био то што су Срби Православци. 

Нема само Кордун своју Чемерницу. Истих топонима има и у Србији, Босни и још понеки у Хрватској. Али, само је кордунашка Чемерница оџивела своје име, у чемеру и јаду. Некада велико село, које својим крајевима готово спаја Вргинмост и Топуско, опустело је, заборављено и од Бога и од државе.

ДОБОЈ, /СРНА/ - Делегације Удружења антифашиста и бораца Народноослободилачког рата /НОР/, поводом 4. јула - Дана борца, положиле су вијенце и одале почаст погинулим борцима и цивилима у Другом свјетском рату код Спомен-костурнице у градском парку "Хероја" у Добоју.

МРАКОВИЦА, 3. ЈУЛА (СРНА)- Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је Битка на Козари прије 70. година показала несаломивост народа овога краја у настојању да живи у слободи и да је Српска настала као закашњели одраз српског националног опредјељења из Другог свјетског рата.

Београд -- Председник РС Милорад Додик изјавио је на обележавању 70. годишњице од битке на Козари да је српски народ поднео највеће жртве у борби против фашизма.

Обиљежавање 69. година Битке на Сутјесци у Националном парку Сутјеска на Тјентишту је почело полагањем вијенаца. Вијенце и цвијеће положиле су, између осталих, делегације СУБНОР-а РС, Србије и Црне Горе, министар рада и борачко инвалидске заштите у Влади РС, амабасаде Србије у БиХ, Борачке организације РС, НП "Сутјеска" и општине Србиње.

У Смедереву је на данашњи дан, прије 71. године, експлодирала муниција смјештена на отвореном у средњевековној тврђави деспота Ђурђа Бранковића. У експлозији је погинуло више од половине становника града.

То с Миланом Недићем траје поодавно. Рецимо, од “Сто најзнаменитијих Срба”, 1993. године. Књига у коју је академик Дејан Медаковић уврстио Милана Недића, председника српске владе у окупацији за време Другог светског рата, доживела је и друго издање, 2001. године. И постала угаони камен у српској историографској свести о Милану Недићу. Због “квислинга Недића”, академик Медаковић је жестоко нападан и у САНУ и, разуме се, изван ње. Све до данас.

Највећа српска асоцијација у дијаспори, Конгрес српског уједињења, позвала је пролетос све српске организације у дијаспори да преко суда траже од усташа и Ватикана повраћај имовине отете од побијених Срба у усташким логорима и затворима.

Град планира да наредне године обнови Централну кулу, италијански и чехословачки павиљон. – Ови објекти биће адаптирани у простор за изложбе, предавања и научне скупове о холокаусту

Обиљежавање 70-годишњице пробоја усташког обруча на Биљегу 12. маја била је прилика да се добије увид у стање антифашистичке споменичке баштине и антифашизма као тековине записане у хрватском Уставу. А да стање није бајно могло се увјерити преко хиљаду људи који су из околних мјеста, удаљенијих крајева Хрватске и западне Босне дошли на скуп што су га организирали Српско народно вијеће (СНВ), Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске (САБА РХ), те опћине Војнић, Крњак, Вргинмост и Топуско.

Jeднa oд знaчajних oдлукa Tрeћeг зaсjeдaњa ЗAВНOХ-a у Toпускoм 8. и 9. свибњa 1944. гoдинe билa je пoтврдa рaвнoпрaвнoсти и jeднaкoсти хрвaтскoг и српскoг нaрoдa, нo 68 гoдинa пoслиje, нa прoслaви oбљeтницe тoг дoгaђaja, уjeднo и прoслaви 67. гoдишњицe пoбjeдe нaд фaшизмoм, o тoмe ниje билo ни спoмeнa.

БРОД, (СРНА) - У мјесту Тулек код Брода данас је служен парастос за девет српских цивила и припадника Војске Републике Српске из овог насеља који су страдали у Одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце на споменик у Тулеку положили су начелник општине Брод Милован Черек, делегације Борачке организације и представници политичких странака.

Шестог маја 1941. године, седам дана након злочина у Гудовцу, нова усташка власт, под патронатом немачких и италијанских нациста и фашиста, кренула је у остваривање свог циља: иселити, истребити и покрстити. Највећи део усташких злочина догодио се у првој години рата. Гудовац, Вељун, Јадовно, Глина, Бански Грабовац, Ивановић јарак и тако бих могао набрајати прилично дуго - рекао је председник СНВ-а Милорад Пуповац на комеморацији за 525 српских цивилних жртава, које су усташе побили на Ђурђевдан 1941. у Вељуну.

Вишe oд 1.000 људи из мнoгих крajeвe Хрвaтскe, aли и из Цaзинскe крajинe у БиХ oкупилo сe дaнaс нa Пeтрoвoj гoри кoд Kaрлoвцa нa нaрoднoм збoру нa кoмe je oбиљeжaнo 70 гoдинa oд прoбoja устaшкoг oбручa oкo тaдaшњe oслoбoђeнe пaртизaнскe тeритoриje, при чeму je спaшeн вeлики брoja српских цивилa.

Капија злогласног аустроугарског логора Вуксанлекић надомак црногорско-албанске границе пре 95 година, последњих дана 1917, занавек је затворена. Међу једва педесетак оних који су тог суморног дана изашли на слободу из логорских жица, који су преживели овај девети круг пакла и остали да казују како је било, била је и Милица Минић са Гостиља код Даниловграда, ојађена мајка која је са седморо деце доспела у ово мучилиште, а вратила се само са ћерком Милушом.

НОВИ САД, (СРНА) - Новосадски градоначелник Игор Павличић положио је данас у име града вијенац на спомен-плочу на згради Синагоге, поводом 68 година од депортације 1 900 Јевреја у нацистичке концентрационе логоре широм Европе.

ЈЕРЕВАН, 24. АПРИЛА (СРНА-Синхуа) - Хиљаде Јермена, укључујући предсједника Сержа Саргсијана, окупило се данас око споменика у Јеревану поводом 97 година од геноцида над Јерменима.

НОВИ САД, (СРНА) - Епископ бачки Иринеј служио је данас парастос недужним Србима који су убили припадници фашистичких снага Мађарске приликом окупације Новог Сада у априлу 1941. године.

НОВИ САД, 23. АПРИЛА (СРНА) - На Алмашком гробљу у Новом Саду данас ће бити служен парастос српском цивилном становништву страдалом приликом уласка мађарских фашистичких окупаторских снага у Нови Сад 1941. године, најваљено је из Епархије бачке.

Полагањем венаца на споменик Јеврејима страдалим током Другог светског рата, на Јеврејском гробљу у Београду 19. априла обележен је Јом хашоа, Дан сећања на Холокауст и хероизам. Говорећи пред окупљеним члановима Београдске јеврејске општине, представницима Амбасаде Израела и неколицином преживелих Холокауст, потпредседник ЈО Београд Јозеф Баруховић подсетио је на страдања Јевреја Варшавског гета и њихов херојски устанак од симболичног војног и огромног моралног значаја.

Група од 30 грађана на звјерски је начин мучена и дотучена у марту 1945.г. у Смиљану. Усташе су из казнионице у Госпићу извукле 30 особа и одвели их у Смиљан, те их повјешали по дрвећу.

ЈЕРЕВАН,(СРНА) - Два америчка сенатора представила су приједлог закона који позива америчку владу да призна геноцид над Јерменима у вријеме Отоманског царства од 1915. до 1923. године, саопштила је Јерменска скупштина Америке.

БИЈЕЉИНА, 16. МАРТА /СРНА/ - Предсједник Хрватског хелсиншког одбора /ХХО/ Иван Звонимир - Чичак требало би да се више позабави заштитом угрожених права потомака жртава усташког режима да на достојан начин обиљежавају страдање чланова својих породица, умјесто јалове работе на умањивању злочина у злогласној НДХ - сматра предсједник Удружења "Јадовно 1941" Душан Басташић.

До јесени 1941. године свих 9 епархија Српске цркве које су се задесиле на територији Независне Државе Хрватске остале су без својих канонско постављених архијереја. Уочи рата се преставио у Господу Епископ пакрачки Мирон Николић, а са територије НДХ су протерани епископи: зворничко-тузлански Нектарије Круљ, захумско-херцеговачки Николај Јокановић (упокојио се 1943. године). Од последица нечувене тортуре подлегао је повредама нанетим од усташа, на територији Недићеве Србије, прогнани Митрополит загребачки Доситеј Васић.

ХАГ, 12. МАРТА (СРНА) - Претресно вијеће Хашког трибунала прихватило је захтјев бившег предсједника Републике Српске Радована Караџића за издавање обавезујућег налога грчком предсједнику Каролосу Папуљасу, јавља дописник Срне из Хага.

Српска православна црква на подручју Босанске крајине дуго је осећала ране и ожиљке из времена Другог светског рата. Према званичним подацима из 1970. године, део данашње Епархије бихаћко-петровачке који је тада био у саставу далматинске епархије (Дрвар, Босански Петровац, Грахово, Гламоч и Ливно) имао је 13 цркава које су 25 година након завршетка рата биле у огоретинама и рушевинама (Крњеуша, Вођеница, Јањила, Буковача, Колунић, Бастаси, Врточе, Пећи, Босански Тишковац, Ваган, Камен, Кулен Вакуф и манастир Рмањ).

Кулен Вакуф, варошица јужно од Бихаћа, знана из српске епске поезије и као посед муслиманске спахијске породице Куленовића.Српски Хомер Филип Вишњић овековечио је тугу Кулинове љубе као почетак новог доба и заласка османске власти на Балканском полуострву.

„Кад би Уна, а и Сана знале Колико су Срба прогутале! Колико је око Сане врба Још је више побијено Срба!“
Ово су речи тужбалице која се певала у току рата и непосредно после њега, а која се односи на историјско искуство Срба у Босанској Крајини. Познат је план Анте Павелића, који је он излагао својим присталицама, да ће по преузимању власти дати својим усташама рок од три месеца и одрешене руке да би се „хрватски животни простор“ очистио од Срба.

Босанска Крајина је област која се простире од Уне на западу до Врбаса на истоку, и од Саве на северу до Ливањског и Дувањског поља у Херцеговини на југу. Данас две епархије Српске православне цркве покривају ову територију, а то су Епархија бањалучка и Епархија бихаћко-петровачка.

ТЕЛ АВИВ, 1. МАРТА /СРНА/ - Престаните да неутемељено употребљавате појам холокауст, немате право на то - поручио је данас политичарима у БиХ Арие Ливне, специјални представник Свјетског јеврејског конгреса за бившу Југославију.

Бијег логораша у фебруару 1942. – од 147 логораша који су кренули у пробој, успјело је побјећи њих 99, а остали су погинули тијеком или након бијега – био је први успјешан пробој из неког нацистичког логора у Европи, што је изузетан догађај у оквирима Другог свјетског рата

БЕОГРАД, 21. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Виши суд у Београду рехабилитовао је Момчила Јанковића, некадашњег министра без портфеља у влади Милана Недића, који је 1941. године одбио да потпише споразум са Нијемцима према коме би за једног убијеног њемачког војника било стријељано 100 Срба, пишу београдске "Вечерње новости".

Захваљујући Диани Будисављевић избегао сам сигурну смрт. Моје здравствено стање по ослобођењу из логора Лобор-град је било такво да прогнозе лекара у Београду нису биле нимало оптимистичке. Рекли су мојој мајци: „Ћерка ће вам преживети, али син неће. Фотографишите га, да имате барем фотографију за успомену...“

На Међународни дан сјећања на жртве Холокауста 27. сијечња 2012. године одржана је средишња антифашистичка комеморација за пострадале жртве усташког, фашистичког и нацистичког терора становника Пожешке котлине на жидовском гробљу у граду Пожеги.

Безмало шест деценија је било потребно да Диани Будисављевић буде одато признање за спасавање 12.000 српске деце из усташких логора током Другог светског рата. Из крајње неразумљивог разлога, о њеној племенитости, али и великој одважности

ДОБОЈ, 8. ФЕБРУАРА (СРНА) - У умјетничкој галерији Центра за културу у Добоју сутра ће бити отворена изложба "Логори у којима су страдали Јевреји БиХ".

Љубиша Летић, једини преживели заточеник логора Флосенбург из Србије спрема се овог викенда да се шести пут поклони сенима 3.500 сапатника

НОВИ САД, 24. ЈАНУАРА /СРНА/ - Меморијално друштво "Рација 1942" и Друштво за очување сјећања на холокауст упутили су данас најоштрији протест градоначелнику Новог Сада Игору Павличићу, што ни послије седам деценија од "Новосадске рације" град нема спомен-плочу на новосадском купалишту "Штранд" на Дунаву.

Нови Сад -- Председник Скупштине Новог Сада оптужио обезбеђење СПЦ да су спречили њега, војвођанске званичнике и амбасадоре да присуствују помену жртвама Рације.

НОВИ САД, (СРНА) - Предсједник Друштва за очување сјећања на холокауст Александар Вељић запрепаштен је понашањем новосадског градоначелника Игора Павличића и предсједника Градске скупштине Александра Јовановића на данашњем помену поводом 70 година од злогласне "новосадске рације" у којој су мађарски фашисти убили и под лед Дунава бацили више од 4 000 недужних Срба, Јевреја и Рома.

БЕОГРАД, (СРНА) - Епархија бачка одбацила је данас, као лицемјерне, оптужбе предсједника Скупштине Новог Сада Александра Јовановића да је Српска православна црква спријечили амбасадора Израелa Јозефа Левија и амбасадора Мађарске Оскара Никовица да учествују у помену жртвама Новосадске рације.

БУДИМПЕШТА, 22. ЈАНУАРА (СРНА) - У Будимпешти је откривена спомен-плоча жртвама злогласне "новосадске рације", на којој пише да је у нечувеном погрому јануара 1942. године у Новом Саду страдало више од 3 400 недужних људи, међу којима највише Срба.

НОВИ САД, 23. ЈАНУАРА (СРНА) - Његова светост патријарх српски Иринеј служиће данас помен невино страдалим жртвама злогласне "новосадске рације", а пригодан говор поводом стравичног злочина из јануара 1942. године одржаће Ефраим Зуроф, директор Јерусалимског центра "Симон Визентал", потврдио је епископ бачки Иринеј.

Нови Сад - Директор Центра "Симон Визентал" у Јерусалиму Ефраим Зуроф заједно ће с патријархом Иринејем говорити на обележавању годишњице Новосадске рације.

Као млад милиционар, аутор је био лични чувар надбискупа Степинца у Лепоглави од маја 1950. до децембра 1951., када је Степинац изашао из затвора. Аутор је књигу снабдио сликовним материјалом који зорно предочава услове под којима је надбискуп тамновао. То је, како можемо увидјети, најлибералнији затворски режим који је био могућ у то вријеме.

Новосадска Јеврејска општина на време се заложила за сарадњу Града и Српске православне цркве. Била је иницијатор и ове године, биће и догодине, а била је и лане: да на Кеј жртава рације изађемо заједно и докажемо колико је јака та снага, да одржимо прави помен свим жртвама.

НОВИ САД, 16. ЈАНУАРА /СРНА/ - Предсједник Друштва за очување сјећања на холокауст Александар Вељић изјавио је данас да се у сусрет 70. годишњици злогласне "Новосадске рације" у јавности шире неистине да је у тој акцији мађарских фашиста у јануару 1942. године у Новом Саду страдало највише недужних људи јеврејске националности.

Поједине улице у Мостару и даље носе назив по нацистичким ратним злочинцима, објавила је Ал Јазеера Балканс, којој је ова прича послужила као илустрација подијељености Мостара. Један од усташких злочинаца који и даље има своју улицу у Мостару је и злогласни Јуре Францетић, заповједник "црне легије".

Kрaj дeцeмбрa у двa нajвeћa хрвaтскa грaдa прoшao je у знaку мисa зaдушницa зa устaшкoг пoглaвникa Aнту Пaвeлићa, уз пoтпунo oдсуствo рeaкциja пoлитичких фaктoрa. Ниje нa oдмeт рeћи дa свeћeникe кojи брину зa Пaвeлићeву душу тaкoђeр плaћa држaвa, кoja цркви гoдишњe трaнсфeрирa oкo 400 милиjунa кунa.

ЗАГРЕБ, 9. ЈАНУАРА (СРНА) - Хрватски хелсиншки одбор за људска права /ХХО/ сматра да је пресуда прекршајног суда у Книну у случају продаје мајица и сувенира са усташким слоганом "За дом спремни" један од показатеља о стању у хрватском судству, као и друштву у цјелини.

Неуморни Јаша Алмули, с енергијом и одговорношћу према истини који плене и на чему би требало да му завиде не само они који тек крећу стазама новинарства, него и амбициозни, па и професионални истраживачи сложених питања наше прошлости, објавио је недавно књигу ,,Страдање и спасавање српских Јевреја“, у издању Завода за уџбенике и наставна средства Србије.

ЧУРУГ – У Чуругу је јуче одржан парастос поводом 70 година од Рације, у којој су 1942. године мађарски фашисти убили неколико хиљада Срба, Јевреја и Рома у 14 војвођанских села у околини Новог Сада.

Од 1960-их година београдско Старо сајмиште је место спорења и манипулација. Различите заједнице – СУБНОР, бивши заточеници, националисти – интерпретирале на га свој начин, у складу са својим идеолошким погледом и покушавајући да њиме манипулишту у политичке сврхе

МИПА је о одржавању миса за Пaвелића обавестила велики број организација и угледних појединаца у земљи и свету. Нарочито поздрављамо реакцију др Зурофа и очекујемо нове које ће се одлучно супротставити забрињавајућим примерима повратка усташтва.

Дана 21. децембра 2011. године, поводом 70-годишњице од мученичког страдања Срба из Пркоса Ласињског и околних села, одржан је годишњи помен за све невино пострадале од усташке руке.

ЗАГРЕБ, 15. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - "Маргелов институт" из Загреба оцијенио је да је скарадно ламентирати над "импресивним" репертоаром "Хрватског државног казалишта" у периоду Независне Државе Хрватске /НДХ/ када су се истовремено дешавала масовна клања Срба, Јевреја и Рома.

Отац Весне Пусић, будуће хрватске министарке спољних послова, био поручник и судија у војсци НДХ

НОВИ ГРАД, СРНА - У мјесту Равнице код Новог Града служен је парастос за 163 жртве усташког терора у Другом свјетском рату.

У 107. години живота, Љубица Лончар сигурно је најстарија становница Хрватске. Дубоку старост проводи у шибенској улици Пут гимназије, гдје о њој брине шездесетогодишњи унук Милорад Лончар Мића, који радо истиче да је он "једини дјед који има живу баку".

Након хапшења Јосипа Бољковца због наводног ратног злочина, у сличном се контексту спомиње и име народног хероја, 92-годишњег Раде Булата.

Директор Маргеловог института из Загреба Ален Будај упозорио је да у Хрватској постоји јака тенденција да се усташки злочини релативизују и умањују тако што се кривица баца на Нијемце и Италијане, иако је свирепост усташа далеко надмашила њемачке и италијанске окупаторске снаге.

Приредио: Дарко ТЕРЗИЋ
БАЊАЛУКА, 15. НОВЕМБРА /СРНА/ - Одлука да некадашњи италијански радни логор Кампор на острву Рабу буде мјесто за градњу главног хрватског центра за очување сјећања на жртве у којем ће се чувати документација о концентрационим логорима на подручју Јадрана граничи са елементарном пристојношћу - као да усташки логори не постоје, изјавио је предсједник Удружења "Јадовно 1941." Душан Басташић.

МОДИН, 7. НОВЕМБРА (СРНА) - Страдање Срба и Јевреја кроз историју судбински повезује ова два народа, изјавио је Срни директор Градске управе Модина Јорам Хармон.

Многа су и разнолика мјеста на којима су Србе, Јевреје и Роме приносили на жрвенике ''боговима'' усташтва 1941.године. Прије самог ''жртвоприношења недужних Срба, Јевреја и Рома'' жреци нове религије усташтва своје су жртве па усташком обредном закону' мучили, масакрирали и убијали.

Амерички адвокат Џонатан Ливи поднео захтев за нову истрагу о сумњивом раду Ватиканске банке. Заступник жртава НДХ тврди да се у банци налази 80 милиона долара опљачканих од Срба, Јевреја и Рома...

Одувијек села, варошице, градови, планине, равнице, ријеке, језера, мора, мостови и путеви личе на књиге. На мале и велике. Географија је највећа библиотека на свијету. Све је у њој поредано по значају и по величини. Путујеш и читаш. Долазак у неко мјесто јесте отварање корица велике, нове непрочитане књиге.

БЕРЛИН, 5. ОКТОБРА (СРНА) - Њемачке власти поново су отвориле неколико стотина прекинутих истрага о чуварима у нацистичким логорима, што би могло да доведе до подизања више десетина нових оптужница, преноси АП.

Да се не заборави - У акцији која је трајала три месеца успели смо да сакупимо више од 16.000 потписа које смо јуче предали министру рада и социјалне политике Расиму Љајићу

НОВИ САД, 15. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Меморијално друштво "Рација 1942", које се бави истраживањем ратних злочина из Другог свјетског рата почињених на подручју јужне Бачке, објавило је најновији списак на ком су имена 2 323 недужна цивила које су ликвидирали мађарски фашисти током злогласне војне акције "Новосадска рација", изведене јануара 1942. године.

У Љубљани је 11. септембра 2011. одржана пројекција и уједно премијера за Словенију, документарног филма из продукције Фондације Пријатељ Божији - "КЛЕТВА".

На захтев браће и пријатеља, премијера Филма “Клетва” била је заказана истовремено у различитим градовима и центрима српске дијаспоре у Европи, Америци и Канади.

ЧЕЛИНАЦ, 10. СЕПТЕМБРА (СРНА) - У Брезичанима код Челинца данас је одржан меморијални скуп поводом 70. година од усташког злочина над цивилним становништвом овог села.

ДОБОЈ, 10. СЕПТЕМБРА (СРНА) - Обиљежавање 16 година од страдања Срба из Возуће и долине ријеке Криваје у општини Завидовићи у Федерацији БиХ почело је јутрос маршом "Путем егзодуса Срба из Завидовића и Возуће 2011", дугим 40 километара.

Tуђмaнoв рaтни министaр унутaрњих пoслoвa ускoрo ћe у пoлитичку мирoвину, чимe ћe сe придружити брojним првaцимa ХДЗ-oвe влaсти кojи су, умjeстo нa oптужeничкoj клупи у Хaгу или Хрвaтскoj, зaвршили у шкoлским читaнкaмa

БРОД, 6. СЕПТЕМБРА (СРНА) - Удружење за тражење заробљених бораца и несталих цивила из Брода захтијева од Института за нестала лица БиХ, те Суда и Тужилашта БиХ да напокон кажу гдје се налазе посмртни остаци 59 жртава протеклог рата, ексхумирани још у августу 2003. године из масовне гробнице у муслиманском гробљу у Сијековцу, код Брода.

На Огњену Марију 1941. године усташе су у селима подно Динаре у јаму дубоку 50 метара бациле 217 мушкараца, жена и дјеце.

Ђеновљанин Marko Aurelio Rivelli је, из необјашњивих разлога, слабо познат овдашњој јавности. Докторирао је на политичким наукама са тезом „Расна и вјерска политика Независне државе Хрватске 1941-1945". У Милану 1999. године објављује књигу „L'arcivescovo del genocidio" (Надбискуп геноцида), посвећену Алојзу Степинцу...

ДОБОЈ, 19. АВГУСТА (СРНА) - На подручју општине Добој данас је почело обиљежавање 70 година од устанка народа добојског краја у Другом свјетском рату, које је организовао Општински одбор Савеза удружења бораца народноослободилачког рата (СУБНОР).

Епархија горњокарловачка на челу са својим пастиреначалником Епископом Герасимом, свештенством и верним народом изражава најдубљу забринутост и згражавање поводом најновијег нецивилизованог и хулиганског,  верски и национално мотивисаног, понашања присталица политичке партије (HSP-a) Хрватске странке права.

Док год службени Београд буде одбијао могућност јавног и јасног дефинисања карактера рата вођеног почетком деведесетих на тлу Југославије, дотле ће свако ко за то буде имао воље трљати нос српским званичницима, као што је то неки дан Јадранка Косор урадила Борису Тадићу

БЕОГРАД, 10. АВГУСТА (СРНА) - Организација за заштиту људских права ''Амнести интернешнел'' изразила је забринутост због поздрава који је хрватска премијерка Јадранке Косор упутила ратним злочинцима Анти Готовини и Младену Маркачу на прослави годишњице војне акције ''Олуја'', у којој су почињени многи злочини над Србима.

Важан амерички политички интерес на Балкану је територија Босне и Херцеговине. А да би то постигли, морали се решити питање Републике Српске Крајине. Избора није било: Крајина је морала нестати.

Хрватска и ове године свечано обележава годишњицу „Олује“, злочиначке акције која је иза себе оставила пустош, која се скоро ни две деценије после не може обновити. И док председник Иво Јосиповић кличе да су протеривање 250 000 Срба "дани поноса и славе које више нико не може оспорити нити довести у питање", из Крајине се данас исељавају чак и досељени босански Хрвати.

Meђу нeстaлимa су и Teoдoр и Дaницa Сaмaрджиja из Слaвскoг Пoљa нa Koрдуну зa кojимa трaгa њихoвa кћeркa Нaдa Бoдирoгa. Прeмa Извjeштajу Хрвaтскoг хeлсиншкoг oдбoрa, хрвaтски вojници су 7. aвгустa 1995. гoдинe, Teoдoрa и Дaницу бaцили у зaпaљeну кућу

Штo су криви oни кojи су пoбиjeни приje нeгo штo су билo кoмe нaпрaвили билo штo нaжao или приje нeгo штo су крeнули дa сeбe зaштитe oд oних кojи су њимa хтjeли учинити нaжao, дa их сe дaнaс нe признaje, дa им сe ни дaнaс нe дa мирa? Дa сe нaс кojи сe oкупљaмo вриjeђa и дa сe нaс кojи oбнaвљaмo спoмeникe нaстojи прoглaсити oнимe штo ми нисмo- кaзao je прeдсjeдник СНВ-a и сaбoрски зaступник Mилoрaд Пупoвaц нa кoмeмoрaциjи у Ивaнoвић jaрку гдje су устaшe 29. jулa 1941. гoдинe пoбили 380 цивилa сa Бaниje и Koрдунa

БАЊАЛУКА, 4. АВГУСТА (СРНА) - Хрватска чак ни у процесу придруживања ЕУ није осјетила терет захтјева Европе за рјешавање повратка Срба и њихове имовине, иако је простор некадашње РС Крајине у акцији "Олуја" етнички очишћен од Срба, упозорио је данас предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Заборављајући Јасеновац, Срби могу да поверују у Сребреницу. Зато је борба за истину о Другом светском рату пут српског отрежњења од евроунијатских заблуда

БАЊАЛУКА, 4. АВГУСТА (СРНА) - Паљењем свијећа у храму Христа Спаситеља у Бањалуци почело је обиљежавање 16 година од прогона око 220 000 Срба из Републике Српске Крајине у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја".

БЕОГРАД, 4. АВГУСТА /СРНА/ - Српски министар за дијаспору Срђан Срећковић рекао је, поводом 16 година од хрватске акције "Олуја", да је ово дан велике туге и историјског сјећања сваког припадника српског народа, јер је тог дана убијено неколико хиљада, а 200 000 Срба бруталном силом протјерано са простора на којима су живели вијековима.

Четвртог августа навршиће се шеснаест година од када су хрватске оружане снаге, уз одобрење и подршку НАТО-а, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и Армије БиХ, извршиле агресију на Републику Српску Крајину /РСК/. Агресија је извршена упркос чињеницама да је РСК била под заштитом УН и да су њене делегације само дан раније у Женеви, на састанку са хрватском делегацијом, пред представницима УН и у Београду пред представником САД као водећом чланицом НАТО-а, прихватиле приједлог међународне заједнице да се преговори у вези са завршним политичким споразумом о питању статуса Крајине воде на бази Плана Зе 4, а с циљем заустављања војних акција и заузврат добиле чврсте гаранције да напада неће бити.

Прохладног 23. јула, под кишобранима, обиљежена је у Банском Грабовцу 70. годишњица првог устанка народа Хрватске који су извели српски устанци на Банији. Одржани су и парастос и комеморација за 1.285 српских жртава усташког терора, који је услиједио као одмазда за напад на усташку станицу у ноћи 23/24. јула 1941. Саборски заступник и предсједник СНВ-а Милорад Пуповац истакао је да је то мјесто прејако и као опомена и као искуство