Трагом синовљеве љубави

Сав новац коjи добиjа од Републике Српске као породица погинулог борца, Нина Петровна чува да би платила путовање из Русиjе у Српску

Маjка Нина Петровна поред гроба свог сина Олега у Милићима

Пише: Милиjана ЂОКАНОВИЋ

Рускиња Нина Петровна Мjазина каже Срни да jу jе живот дубоко везао за Републику Српску, гдjе jе дошла са огромном жељом да научи српски jезик и зближи се са људима за чиjу jе слободу у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату живот дао њен 24-годишњи син Олег.

На гробљу у Милићима сахрањен jе само jедан руски добровољац, син Нине Петровне – Олег Станиславович Ктитарjенко. У jулу се навршава 20 година од његове погибиjе, када ће бити организован помен.

Нина Петровна, професор руског jезика у пензиjи, енергична и jака жена, када почиње причу о свом сину узима миниjатурни нотес у коjем jе он некада записао пjесму посвећену њоj – „жени коjу неизмjерно воли, наjбољем приjатељу, без коjе би био ништа на овом свиjету“…

Када jе у Русиjи одслужио двиjе године воjске, Олег Станиславович Ктитарjенко, чиjи су и отац и дjеда били воjни пилоти, са огромном жељом да помогне православном народу запутио се у октобру 1994. године у Србиjу, одакле jе отишао на ратиште у Републику Српску.

Нина Петровна испричала jе Срни да ниjе знала да ће њен син отићи у добровољце и да jе то сазнала тек када jоj се Олег jавио из Новог Сада.

„У Републици Српскоj стекао jе броjне приjатеље, дjевоjку и свим срцем живио са српским народом. Његова љубав jе била толика да послиjе рањавања, када се вратио у Русиjу, ниjе могао издржати дуго и након само мjесец и по поново се вратио у Српску“, каже Нина Петровна.

Два мjесеца након повратка у Српску Олег jе погинуо на ратишту.

Међутим, Нина Петровна то ниjе знала. Потврду о његовоj смрти добила jе тек након 16 година, када jе видjела његово име на списку погинулих, коjи jе обjављен на интернету и у књизи „Бели вукови – Српски дневник руског добровољца 1993-1999“, коjу jе написао Олег Ваљецки.

Након тога, кренула jе нова агониjа – долазак Нине Петровне у Српску, посjета гробљу у Милићима, гдjе jе на гробном мjесту препознала слику свог сина, али испод ње jе писало друго име.

Нина Петровна jе послиjе савjетовања са свештеником одлучила да се изврши ексхумациjа, након чега jе обављена ДНК анализа и утврђено да jе риjеч о њеном сину Олегу.

Са жељом да буде ближе мjесту гдjе jе сахрањен њен син Олег, Нина Петровна дошла jе у Биjељину, гдjе тренутно борави, и одмах се ангажовала да помогне у учењу полазницима курса руског jезика, коjи организуjе Српско-руска заjедница „Завет“.

Временом се и у Нини Петровноj родила велика љубав према Републици Српскоj, приjе свега, према српском народу, за коjи се везала желећи да настави да преноси огромну, несебичну љубав њеног сина и да тако продужи везу са њим.

„Много, jако много желим да научим српски jезик и надам се да ће ми људи овдjе у томе помоћи“, каже Нина Петровна.

Сав новац коjи добиjа од Републике Српске као породица погинулог борца, Нина Петровна чува да би платила путовање у Српску.

Извор: 

Везане виjести:

Руски добровољци у рату у Републици Српскоj (Видео); Срби ми …

У знак сећања на руске добровољце на Балкану – Jadovno 1941.

ФИЛМ О РУСКИМ ДОБРОВОЉЦИМА – Jadovno 1941.