ПОЧАСТ НЕВИНИМ СРПСКИМ ЖРТВАМА У ПРЕБИЛОВЦИМА
МОСТАР, 14. АПРИЛА - Потпредсједник Федерације БиХ Светозар Пударић данас је у селу
Пребиловци у општини Чапљина положио цвијеће на мјесту Спомен-костурнице
невиним српским жртвама из Другог свјетског рата























































Посмртни остаци 600 мртвих у Пребиловцима, као и остаци других Срба из Чапљине, општине Столац и других области (по неким рачуницама око 3.000 људи, а посмртни остаци су прикупљени у око 120 дрвених сандука) извађени су из јаме Шурманци 1990. године и сахрањени у новоизграђену цркву у Пребиловцима. Нажалост, у јуну 1992, црква је срушена и сви остаци су претворени у прашину и пепео. То је учињено од стране припадника ХОС-а, ХВО-а и редовне хрватске војске.
Није тражио милост, већ је гласно
позвао Меху да се опросте. Изненађен, Мехо му је пришао а Илија га ухвати за
каиш и повуче са собом у јаму
Српско национално друштво "Пребиловци"
поднијело је кривичну пријаву Републичком јавном тужиоцу Србије Загорки Доловац
против Петра Луковића, главног и одговорног уредника "Електронских
новина" из Београда и непознатих саизвршилаца ради кривичног дјела
изазивања националне, расне и вјерске мржње и нетрпељивости.
Светом архијерејском литургијом и поменом које је данас код рушевина
Спомен храма Пребиловачких мученика у Пребиловцима служио владика
захумско-херцеговачки и приморски Григорије обиљежено је 70 година од
страдања 4.000 недужних Срба са подручја Стоца и Чапљине, које су мучки и
на најсвирепији начин побиле усташе из тих крајева.
Док се на хрватској страни већ две деценије води отворена јавна кампања
против Срба као општем колективном повесном злу за хрватски национ и тиме
свесно и плански оправдава геноцидно етничко чишћење Липе Њине од Срба у 20-ом
столећу, дотле се на српској страни, а у духу одлука Другог засиједања АВНОЈ-а,
прећуткује права страна хрватско-српских односа у новијој јужнословенској
повесници.
Мештани села
Пребиловаца код Чапљине су од децембра 1989. године водили рат нерава са
државним и политичким властима, не би ли добили дозволу да се отвори Шурманачка
јама код Међугорја, и из ње изваде земни остаци великог броја српских
новомученика, међу њима и 500 пребиловачких жена, девојака и деце. Од општине
Чапљина су добили дозволу тек 12. октобра 1990. године, када су запретили да ће
сви ступити у штрајк и да децу неће давати у школе.
Пред пребиловачком школом гдjе су били пренешени костурни остаци
извађени из Голубинке и jош неколико херцеговачких jама. Слово Милорада
Екмечића jе одржано након опиjела коjе jе служио Митрополит
Дабробосански и епископ Захумско- херцеговачки високопреосвећени
Владислав.
Погледајте видео записе везане за српско стратиште у Пребиловцима.