Сутра парастос за 158 убијених Срба у Кравицама

Тога дана село jе опљачкано и запаљено jе 688 српских кућа, око 2.000 помоћних и 27 друштвених обjеката. Око 1.000 становника остало jе без домова у jедном дану и кроз сметове се пробило према Дрини, избjегавши сигурну смрт.
Без jедног или оба родитеља остало jе 101 диjете.

Од почетка рата па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мjеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убиjаjући све што стигну, пљачкаjући и палећи српску имовину. Заробљене су мучили, масакрирали, одсиjецали им главе и показивали у Сребреници. Забиљежен jе и случаj да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.

Од педесетак Срба коjи су почетком рата остали у Сребреници, преживjела jе само jедна старица, док jе друга старица Иванка Мирковић у jулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу. Већина несталих jош ниjе пронађена и ексхумирана.

Јединице Насера Орића протjерале су и поубиjале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и jош неких одмах на почетку рата.

Онда су почели упади у нешто удаљениjа сребреничка и братуначка села Ратковићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазjе, Сасе, Биљача, Факовићи, Бjеловац, Сикирић, Подравање па све до упада и масакра у Кравици 7. jануара 1993. године и Скеланима 16. jануара исте године када jе у та два мjеста убиjено 114 Срба од коjих jе више од половине било цивила.

И након проглашавања Сребренице заштићеном зоном УН и наводне демилитаризациjе муслиманских снага, упади из те енклаве у српска села су настављени тако да су, изузимаjући три села уз Дрину, уништена сва српска села на подручjу сребреничке и велики броj села у братуначкоj општини /више од 100 села/, а jединице Насера Орића убиле су 3.000 Срба од коjих велики броj цивила.

Напади и масакри наjчешће су извођени на велике православне празнике, као што су Божић, Петровдан, Ђурђевдан и други.

Зликовци нису остављали живе ни дjецу и старце, а заробљени су умирали након бруталних мучења и тортура. Живог никог нигдjе нису остављали. Тако jе било и у Кравици.

Заробљеном Анђелку Миладиновићу из Јежестице, пред маjком Савком, одсjекли су главу, завезали jе за возило и одвезли у Сребреницу, о чему постоjе фотографиjе. Славку су, након злостављања, заклали са jош неколико цивила. О томе jе свjедочио Кравичанин Драгомир Миладиновић, чиjи су синови Ратко и Ђорђе погинули тога дана.

Два дана након масакра пронађено jе и сахрањено седам масакрираних тиjела, а тек послиjе два и по мjесеца сахрањена су jош 42 пронађена унакажена тиjела.

Осим Драгомирових синова Ратка и Ђорђа, на Божић су бранећи неjач погинули jош браћа Воjислав и Радоjко Богићевић, Крстивоjе и Иван Ђукановић, Анђелко и Драган Млађеновић, Видосав и Миладин Ђокић, те Вуjадин и Миладин Долиjановић.

У нападу сребреничких муслиманских снага на Кравицу учествовао jе, према свjедочењу преживjелих мjештана, велики броj Бошњака, коjи су се послиjе рата вратили на подручjе те општине.

За 22 године након рата нико ниjе одговарао ни за jедан злочин почињен над српским становништвом у средњем Подрињу, па ни за оваj почињен на Божић у Кравици.

Парастос у цркви биће одржан у 11.00, а полагање цвиjећа предвиђено jе за 12.00 часова.

Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске

Везане виjести:

СПОМЕН-ПЛОЧА СРБИМА ЖРТВАМА ТОРТУРЕ – Jadovno 1941.

Сjећање – парастос за 158 побиjених у Кравици – Jadovno 1941.

ЈОШ НЕМА КАЗНЕ ЗА ЗЛОЧИН НАД СРБИМА – Jadovno 1941.

СЕБРЕНИЦА – БРАТУНАЦ : НАЈАВА … – Jadovno 1941.

Убиjање цивила – велика побjеда – Jadovno 1941.