ПОМЕН СТРАДАЛИМ БИЛОГОРЦИМА
БЕОГРАД, 28. ОКТОБРА /СРНА/ - У храму Светог Марка у Београду данас је служен парастос и одржан помен погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватској од 1991. до 1995. године, те цивилима са подручја источне Билогоре, страдалим у периоду од 1991. до 1997. године.
Иницијатива за обиљежавања ових догађаја у којима су живот изгубиле 63 особе и чији су егзекутори припадници паравојних формација, терористичких група и појединци организовани или подржани од хрватских власти, дошла је од Завичајног удружења "Билогора", чије је сједиште у Београду, а парастос је почетком у 11.00 часова служио протојереј-ставрофор Трајан Којић, уз саслужење више свештеника, саопштено је Срни из овог удружења.
Већину страдалих, 37 од укупног броја чине цивили, свега троје њих су изгубили живот у ратним дејствима од граната, а 33 је усмрћено у терору, пребијањем, мучењем, убиством клањем или ватреним оружјем, а неколико их је и спаљено послије извршеног злочина.
Међу страдалим војницима и цивилима, осим Срба, има и Хрвата, Мађара, па и Албанаца поријеклом из мјешовитих бракова, док су у хрватским формацијама убијена од својих „колега“ и двојица Срба који су се невољно нашли у њиховом саставу.
Највећи број погинулих бораца, чак половина од њих 24, изгубили су живот 31. октобра 1991. у свеобухватном нападу на источну Билогору изведеном под хрватским кодним називом "Откос".
У јавности је познато пет таквих акција хрватских снага чије трагичне посљедице Крајишници обиљежавају сваке године – "Масленицу“ 22. јануара, "Бљесак“ 1. маја, "Миљевце“ 21. јуна, "Медачки џеп“ 9. септембра и "Олују“ 4. августа. Међутим, за прву од њих, „Откос“, по много чему етничко чишћење без преседана, једва да је ико чуо.
Према ријечима др Милана Басташића, аутора књиге о страдању Билогораца у два рата "Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.“, хрватски напад на српска села и његове браниоце који су покривали једва 350 квадратних километара је "тријумф усташтва и фашизма“.
Од некадашњих 18.000 житеља источне Билогоре, 2005. их је остало 1.170, углавном старијих и без дјеце, а попис 2011. није дочекало ни хиљаду.
Источна Билогора је простор смјештен на сјеверозападу данашње Републике Хрватске у троуглу који чине Бјеловар, Дарувар и Вировитица, а прије рата 1991. имала је на око 700 километара квадратних 54 насеља са бројним српским становништвом.
То је домицилно становништво, насељено овдје као хришћански граничарски зид према турској империји још у периоду од 1597. до 1606. године и које је све до укидања Војне крајине 1871. било већинско.
Фашистичка НДХ сатрла је у геноциду хиљаде невиних Срба, тако да је у општини Грубишно Поље од предратних 12.600 у првом послијератном попису 1948.године регистровано свега 7.760 српских житеља.
Везане вијести:
ПАРАСТОС ЗА ЖРТВЕ ИЗ ГРУБИШНОГ ПОЉА У ЦРКВИ СВЕТОГ МАРКА
Ранко Раделић: Хрватска акција Откос – тријумф усташтва и фашизма!
СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА У ХРВАТСКОЈ АКЦИЈИ "ОТКОС"
Подсјећање: Потресна свједочења избјеглица из западне Славоније о стравичном терору усташа