Дани Новак ПРЕЖИВЈЕЛО ДИЈЕТЕ ЛОГОРАШ – ЛИЧНО СЈЕЋАЊЕ И ПРЕНЕСЕНО ИСКУСТВО

Колеџ Итака, Њујорк

ПРЕЖИВЈЕЛО ДИЈЕТЕ ЛОГОРАШ – ЛИЧНО СЈЕЋАЊЕ И ПРЕНЕСЕНО ИСКУСТВО

 

Овај рад описује лично сјећање шездесетдвогодишњег човјека који је изгубио већину своје породице у холокаусту почињеном од Хрвата (многи од њих су умрли у комплексу Јадовно укључујући Слану и Карлобаг). Родитељи јединог дјетета који су изгубили своје вољено послије рата емигрирали су у Израел, али никада нису говорили о том искуству тако да је кућа била пуна тешког осјећаја кривице, стида и дубоке туге.

Тек је новембра 2005. године неки унутрашњи зов навео аутора да сазна шта се десило. У то вријеме на интернету није било информација и све што се знало о острву Паг је да је то популарна туристичка дестинација. Успркос свим препрекама пронашао је Јадовинску јаму (шпиљу или пећину) и вриштао од олакшања десет минута сам у шуми. Онда је продужио ка Слани без икакве помоћи или упуте. Локално становништво у малом селу Метајна гледало га је као духа који је дошао из прошлости и нико није хтио да дá било какву информацију како се долази до логора, али успркос свему нашао је локацију иако није било ознака нити споменика осим каменог зида усред ничега. Ово је годину дана касније потврдио Душан Басташић када је открио интернет страницу коју је аутор израдио.

Овај рад није само свједочење о прошлости, већ представља и слику јединства, наде и обећања мирне будућности пуне љубави за све људе у овом крају свијета. Намјера је да се дјеца образују заједничким књигама и причама које ће приказати стварност свеприсутног Бога који је отац и мајка свих људи гдје год се налазили и без обзира којој религији припадају. Вријеме је да истина изађе на видјело, да се залијечимо и опростимо. Историја се не мора поновити.

 

Оригинални документ италијанске војно-санитетске службе.Анте Земљар, Харон и судбине, Београд 1988, стр. 233.