VOJISLAV ŠEŠELj Osam godina robije

Politički proces protiv predsednika Srpske radikalne stranke profesora dr Vojislava Šešelja pred Haškim tribunalom traje već osam godina, protivno svim pravilima međunarodnog prava

Rasprava o zahtevu predsednika Srpske radikalne stranke prof. dr Vojislava Šešelja da bude oslobođen po pravilu 98 bis, održaće se 7. i 8. marta ove godine. Po pravilima Tribunala Pretresno veće može zbog nedostatka dokaza odbaciti celu optužnicu ili neke od njenih tačaka, ili oceniti da su tužioci izneli dovoljno dokaza protiv Šešelja po svim tačkama optužnice.
Ukoliko sudije u potpunosti ne oslobode Vojislava Šešelja, proces bi bio nastavljen dokaznim postupkom odbrane.
Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti je na poslednjoj administrativnoj konferenciji rekao da će Pretresno veće odluku o Šešeljevom zahtevu za oslobađanje doneti nekoliko nedelja posle rasprave na kojoj će, početkom marta, saslušati argumente obe strane.
Na istoj administrativnoj konferenciji Šešelj je istakao da – čak i ako u ovoj fazi postupka sudije odlučuju po merilima najpovoljnijim za tužioce, odluka Veća mora biti oslobađajuća, zato što tužioci nisu dokazali nijednu od optužbi protiv njega.
Vojislav Šešelj se nalazi već osam godina u pritvoru Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Šešelj je dobrovoljno otišao u Haški tribunal 24. februara 2003. godine. Tužilaštvo je optužnicu napisalo 15. januara 2003. godine, i to na zahtev zvaničnog Beograda. Tadašnji tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte je u svojoj knjizi iznela činjenicu da je optužnica napisana na zahtev Beograda. Prema njenim rečima, Zoran Đinđić, tadašnji premijer Srbije, rekao joj je tokom sastanka 17. februara 2003. godine: „U vezi sa Vojislavom Šešeljem imamo samo jedan zahtev – vodite ga i ne vraćajte nam ga više.“
U nastavku teksta iznosimo delove dokumentacije koje je „Pečat“ dobio od Tima za odbranu dr Vojislava Šešelja.
Vojislav Šešelj je tako postao jedini optuženi pred Haškim tribunalom koji je u vreme sukoba na tlu bivše SFRJ bio opozicioni političar. Njemu se sudi zbog njegove ideologije, političkih stavova, zbog navodno verbalnog delikta koji je ukinut u svim demokratskim zemljama.
Tokom ovog političkog procesa, Šešelju su prekršena sva procesna i ljudska prava: pravo na život, pravo na pravično suđenje, pravo na suđenje u razumnom roku, pravo na odbranu, pravo na obaveštavanje o svim aspektima optužbe i pravo na komunikaciju i posete.

OPTUŽNICA MENJANA PET PUTA
Sama optužnica protiv dr Šešelja je dokaz da je u pitanju montirani politički proces. Optužnica je sastavljena na osnovu lažnih dokaza i netačnih navoda. Da Tužilaštvo ne raspolaže dokazima protiv Vojislava Šešelja potvrđuje i činjenica da je optužnica menjana čak pet puta, poslednji put je izmenjena 7. decembra 2007. godine kada je suđenje već počelo.
U martu 2007. godine, Vojislav Šešelj je tražio da se pokrene postupak za nepoštovanje suda protiv tužilaca Karle del Ponte, Danijela Saksona i Uerc Reclafa. Ponudio je dokaz od 34 sudski overene izjave svedoka iz raznih predmeta koji su pretrpeli torturu od predstavnika tužilaštva, koje je od njih tražilo da lažno svedoče. Taj zahtev Vojislava Šešelja nije odbačen, niti odbijen, već je 15. maja 2007. godine Pretresno veće donelo nalog da će se po tom zahtevu odlučivati kada se okonča glavni proces. Sledeći postupak za nepoštovanje suda, krajem 2007. godine, Šešelj je pokrenuo protiv tužioca Kristin Dal, uz desetak izjava svedoka koji su bili predmet njene obrade.

NAMETANJE BRANILACA
Da se protiv Vojislava Šešelja primenjuju posebne metode u Haškom tribunalu, postalo je jasno već na samom početku procesa. Tužilaštvo je već 28. februara 2003. godine, zatražilo da se Vojislavu Šešelju na silu nametne branilac. Jedno od neprikosnovenih prava koje jemči savremeno krivično-procesno pravo jeste pravo na odbranu, po kojem optuženo lice slobodno bira način na koji će se braniti. Njegovo pravo je da odluči li će on sam da se brani ili će to činiti advokat koga izabere. Kao vrstan pravnik, profesor prava, izuzetan poznavalac istorije, dr Šešelj je procenio da je u njegovom najboljem interesu da se sam brani. Tokom procesa dokazao je da je doneo ispravnu odluku, iako je za nju morao da se bori tokom čitavog procesa. U više navrata, Vojislavu Šešelju Tribunal je na silu imenovao branioce u pripravnosti koji su trebali da preuzmu njegovu odbranu.
Po otpočinjanju suđenja i već sa prvim naznakama da će Šešelj uspešno razobličiti lažna svedočenja, tužilaštvo je predložilo, a sudsko veće kršenjem međunarodnog prava usvojilo da mu se nametne prinudni branilac. Posle skoro četiri godine provedenih u pritvoru, braneći svoja ljudska i procesna prava zagarantovana svim međunarodnim konvencijama, Vojislav Šešelj je bio primoran da 10. novembra 2006. godine započne štrajk glađu.
Prestao je da uzima hranu, lekove za visok krvni pritisak i astmu, odbijao je svaku medicinsku pomoć, nije pio ništa osim vode. Dramatičan štrajk, tokom kojeg je Šešelj bio na ivici smrti, prekinuo je 8. decembra 2006. godine kada su mu ispunjeni osnovni uslovi poštovanja ljudskih i procesnih prava. Novi zahtev za nametanje branioca tužilaštvo je podnelo jula 2008. godine. Taj zahtev, kao i zahtev da se prekine postupak, odbijeni su od strane Pretresnog, a zatim i Žalbenog veća.

PREKRŠENO PRAVO NA EKSPEDITIVNO SUĐENJE
Tokom ovog maratonskog procesa, nezabeleženog u sudskim analima, promenjene su čak četiri pretpretresne sudije, a sam sudski postupak prekidan je i započinjan nekoliko puta. Frapantna je činjenica da je suđenje započeto tek posle četiri godine od njegovog boravka u pritvoru. Ni dan-danas nije dat odgovor na pitanje zašto se krši njegovo pravo na ekspeditivno suđenje. Čak je i predsedavajući sudskog veća Žan-Klod Antoneti upozorio da je dužina postupka protiv Šešelja oborila svetski rekord.
Šešelj je još u februaru 2004. godine podneo zahtev da bude pušten na slobodu jer je bilo očigledno da se sa početkom suđenja nepotrebno odugovlači. Zahtev je odbijen sa obrazloženjem da će tužilaštvo u julu, a najkasnije u decembru 2004. godine, početi sa izvođenjem dokaza, što se nije desilo. Krajem 2005. godine Vojislav Šešelj je podneo zahtev da mu suđenje počne do 24. februara 2006. godine, a ako ne počne da se pusti na slobodu. Zahtev je odbijen.

Ukoliko sudije u potpunosti ne oslobode vojislava šešelja, proces bi bio nastavljen dokaznim postupkom odbrane

RESTRIKTIVNE MERE PROTIV ŠEŠELJA
Haški tribunal je do sada 16 puta menjao Pravilnik o postupku i dokazima. Najdrastičnije izmene Pravilnika sprovedene su sa ciljem da se Vojislavu Šešelju oteža i onemogući odbrana. Te izmene se odnose na zabranu komunikacije sa svima, uključujući i pravne savetnike i porodicu. Druga izmena omogućava da se u sudski spis uvrste izjave svedoka bez saslušanja, pa čak i svedoka koji su u međuvremenu umrli.
U decembru 2003. godine Vojislavu Šešelju je zabranjena komunikacija sa spoljnim svetom, uključujući pravne savetnike i porodicu. Zabrana je trajala do 14. jula 2004. godine. Tek nekoliko meseci po uvođenju te rigorozne izolacije, Šešelju je dozvoljeno da razmeni pisma sa svojom porodicom, suprugom i četvoro dece. U julu 2006. godine usledilo je novo uslovljavanje i pritisci na Šešeljevu porodicu. Da bi se videla sa svojim suprugom, Jadranka Šešelj je morala prethodno da potpiše dodatnu izjavu da nikome neće pričati o zdravstvenom stanju Vojislava Šešelja.
U avgustu i septembru 2006. godine, Jadranki Šešelj je ponovo zabranjeno da poseti supruga, jer je navodno obelodanila imena zaštićenih svedoka. Da je ovo bilo iskonstruisano jedino sa ciljem da se oteža položaj Vojislava Šešelja, potvrđuje i činjenica da je sudija Alfonso Ori u oktobru, na statusnoj konferenciji, konstatovao da je to nemoguće jer Vojislavu Šešelju do tada nisu bila obelodanjena imena zaštićenih svedoka.
Prva poseta pravnih savetnika odobrena mu je tek 21. decembra 2006. godine. Šešelju je 2008. godine bila zabranjena privilegovana komunikacija sa pravnim savetnicima i članovima Stručnog tima koji mu pomažu u pripremi odbrane. Nije postojala mogućnost da se Šešelj sa Stručnim timom dogovara o predmetu, da razmenjuje podatke, informacije itd. Iako Haški tribunal drugim pritvorenicima plaća troškove odbrane, Šešelju ta sredstva nikada nisu odobrena.
Šešelju se uskraćuje čak i pravo na adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Zbog upornog zanemarivanja njegovog zdravstvenog stanja, drastično mu se pogoršala zdravstvena situacija i život mu je doveden u opasnost jer su eskalirali srčani problemi – aritmije i tahikardije. Tek krajem oktobra 2010. godine, Šešelju je izvršena hiruška intervencija – ablacio. U bolnicu je primljen pod pseudonimom, lekari ga nisu obavestili o ishodu intervencije i vraćen je u pritvorsku jedinicu bez nadzora lekara. Mada je odobreno, do danas nije omogućeno Međunarodnoj lekarskoj komisiji da pregleda Vojislava Šešelja.

PETICIJA ZA OSLOBAĐANJE
Prema rečima Šešeljevog pravnog savetnika Zorana Krasića, Tužilaštvo do danas, čak ni pomoću lažnih svedoka, nije uspelo da dokaže nijednu tačku, očigledno montirane optužnice. Još uvek se ne zna kada će se okončati proces koji traje već osam godina i uporno i nepotrebno se odugovlači.
„Šta su očekivali da će se desiti u međuvremenu da bi pravosnažno utvrđeno nepouzdano svedočanstvo i svedočenje moglo da postane pouzdano i relevantno, sa dokaznom snagom, u predmetu protiv Vojislava Šešelja? Mora da postoji neka crta preko koje jednostavno ne može da se ide. Identična je situacija i za druge lokacije: Bosanski Šamac, Sarajevo, Bijeljina, pogotovo za Zvornik. Da ne pričam o Hercegovini, Mostaru i Nevesinju, gde je jedina veza između Vojislava Šešelja i nekog stanja na tom prostoru bila ta što su oni koji su imali bradu bili šešeljevci, kako reče jedan svedok, pa ga Vojislav pita: „Dobro, Vi vidite mene, ima istu bradu kao ja?“ Svedok kaže: „Pa, Vi ne nosite bradu.“ „Čekajte, kako onda, ja ne nosim bradu, a oni koji nose bradu su moji. Po čemu postoji neka sličnost?“ Nema odgovora. Kako je to moguće da neki svedoci, u izjavama koje su dali nadležnim organima koji su se bavili krivičnim gonjenjem od 1991. do 1995. godine, i da ne nabrajam sve godine, pa sve tamo do 2004. godine, ne pominju Vojislava Šešelja, niti dobrovoljce SRS, a onda u izjavama tužilaštvu 2004, 2005, 2006. godine preciziraju svoje izjave: „Pa eto, onaj koji je imao bradu je šešeljevac.“ Znači, kako čovek stari, sve se bolje seća šta se desilo pre 20 godina, a tog dana kada mu se to desilo i šest meseci posle toga nije mogao da razazna neke stvari. Javnost ima pravo da kaže da li su zaključili ljudi da je neko dokazao krivicu Vojislava Šešelja. Evo, ja još nisam sreo čoveka koji kaže da su oni dokazali njegovu krivicu. Svakodnevno me susreću ljudi i pitaju kad se vraća Vojislav Šešelj. Jer nikakvom osuđujućom presudom nikoga ne mogu da ubede u ispravnost jedne takve presude. Nije naš optimizam bez razloga, jer očekujemo vrlo povoljnu presudu već krajem marta i skori dolazak Vojislava Šešelja. Nije to puka želja, već postoji milijardu razloga, a valjda je najvažniji razlog da ispod nekog minimuma ne može da se ide. Prikupljamo potpise za Peticiju za oslobađanje Vojislava Šešelja, preko naših opštinskih odbora i na drugi način, u zavisnosti od toga kako se snađu naši aktivisti na terenu. Pozivamo sve građane koji dele mišljenje da ne postoji krivica Vojislava Šešelja, na bazi ovih saznanja koja imaju prateći snimke suđenja iz Haga, da se obrate našim aktivistima. Pozivamo građane, ukoliko smatraju da je Vojislav Šešelj nevin, da mu svojim potpisom daju podršku da što pre bude na slobodi“, istakao je Zoran Krasić.

Izvor: PEČAT