fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

БОРБА САВЕЗА СОКОЛА И КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/Osijek 1929.jpg

Соколство као либерална организациjа телесног васпитања, нашло се већ у Краљевини СХС у фронталном сукобу са католичким верским организациjама.

О том сукобу писала jе штампа.  Соколски Гласник пренео jе из „Новог Свиjета”, гласила Комунистичке партиjе Југославиjе бр. 21, од 2.9.1920. белешку „Рат Соколова и Орлова” у коjоj се наводи : „Један страшан рат започео jе у Југославиjи : рат између Соколова и Орлова. Откад су Соколови, по извештаjу свиjу оних међу њиховим редовима, коjима се не може вjеровати, задобили рат против Аустриjе, ослободили jугославенске краjеве – отада jе њихова смелост порасла до висине соколске, и они су се окитили ловорикама нациjоналних хероjа – барем на парадама. Њихова наиме идеологиjа jест демокрациjа и нациjа. Њихови душмани су Орлови. Орлови се додуше не хвастаjу да су национални хероjи, равнаjући се по оноj : богу божjе, цару царево, они су вjерно служили папи и Хабсбургу. Њихова наиме идеологиjа jест клерикализам и црква. …”. (1)

Посланица католичког епископата  против Сокола састављена jе на бискупскоj конференциjи у Загребу 17. новембра 1932. а обjављена jе преко штампе и читањем у  католичким црквама 8.1.1933. (2) Сукоб Савеза сокола и Римокатоличке цркве  био jе разматран и на седницама Народне скупштине и Сената Краљевине Југославиjе. Сенатор Јован Бањанин говорио jе 28. марта 1933. о клерикализму као духовно опасноj поjави коjа шири верску мржњу и разбиjа jединство народа. За њега jе Посланица била провокациjа клерикализма. За сенатора Милана Л. Поповића Посланица jе била покушаj бискупа да управљаjу државним установама. У свом говору истакао jе : „… Католички епископат у Југославиjи створио jе своjом познатом Посланицом у jедном делу католичког света забуну, … са циљем да се старе, већ полузалечене племенске и политичке ране међу нама искористе тако, да свака културна и национална акциjа подвргне вођству извесни католичко-клерикалних кругова, коjи на таj начин и пред страним светом хоће да прикажу прилике у Југославиjи на начин, као да се у нас прогони католичка црква и као да се и соколска акциjа, … води у знак борбе против хришћанства … “.  О раду Савеза сокола истакао jе : „ … У том правцу развиjа интензивну акциjу наше Соколство, коjе из досадашњих и доjучерашњих партикуларистичких и религиозних раздвоjености формира за будућност jедан jединствен менталитет у духовном и jедан jединствен фронт у физичком развитку нациjе. (3)

У Извештаjу за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола 1933. истиче се: „Нападаj нас ниjе изненадио, jер нерасположење са стране католичког епископата било нам jе већ и од пре познато и осећали смо га на сваком кораку”. (4) Поводом антисоколске посланице Извршни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославиjе, донео jе 16 jануара 1933. у Београду „Изjаву Савеза Сокола Краљевине Југославиjе”. У њоj се истиче да jе Савез Сокола Краљевине Југославиjе на скупштини од 29 марта 1931. у Београду, изнео своjе становиште о односу Соколства према вери: „да Соколство као идеjа слободе признаjе и слободу уверења и мисли сваког поjединца, и да нарочито поштуjе свако верско уверење и осећање, сматраjући веру наjсветиjим делом унутрашњег живота сваког човека; да следствено jеднако поштуjе и испољавање сваког верског уверења и осећања, и да сваки припадник соколске организациjе може слободно да извршава заповести и прописе своjе вере и цркве.”(5)  Савез Сокола штампао jе  „Изjаву Савеза Сокола Краљевине Југославиjе” и послао соколским друштвима и  четама. Током 1933. Соколска жупа Мостар разаслала jе за соколске књижнице по друштвима и сеоским четама 5.250 Изjава ССКЈ на бискупску посланицу. (6)

Програм сокола изразио jе старешина жупе др Игњат Павлас на Главноj скупштини Соколске жупе Нови Сад 29 марта 1936. у свечаноj дворани Мушке гимназиjе. Скупштину jе отворио др. Игњат Павлас поздрављаjући бана, изасланика команданта армиjе, …. Подвукао jе да бити добар соко значи и бити добар воjник. У свом говору истакао jе: „Ниjе jедан народ онда ако говори jедним jезиком, него jе jедан народ онда ако jедно мисли, jедно осећа и jедно жели. Тоj сврси служиће наше … Соколство …”. Осврћући се на неjеднаке прилике под коjима се историjски развиjао наш народ, раздвоjен и разjедињен, налазећи да jе било људи коjи нису своjски и свесно пригрлили идеjу ослобођења и уjедињења, др. Павлас jе наставио:  „Наши идеали биће и jесу, да оне генерациjе мале деце васпитамо тако, да када постану људи забораве на грехе своjих отаца, … васпитати те  генерациjе за подношење жртве за идеале нациjе и идеале државе.” О селу jе истакао:  „Оданде, са села долази снага коjа поjачава град. Идимо у наша села, упознаjно и ми њих и они нас, jер само оно што се упозна може се волети. А само за оно што се воли може се жртвовати.” Завршаваjући своj говор Павлас се обратио соколима:  „Желимо да вам у срцу буде отаџбина, а у мишицама ваша снага.”. (7)

Слично jе истакао Антун Гаудер, нараштаjац из Винковаца.  Пишући о соколскоj нараштаjскоj школи на Палићу истакао jе шта jе задатак соколског образовања : „… jедну заjедницу и братску целину, jаку и способну да одолева свима нападима завидника и соколских противника, коjима jе наш успех трун у оку и коjи добро знаjу да ћемо им ми бити наjжешћи противници и наjвећа препрека у њиховом разорном деловању. Створити таку заjедницу циљ jе ове наше нараштаjске школе.” (8)

О методама борбе клерикалаца против сокола може се навести пример представке Милану Стоjадиновићу коjу jе  Соколско друштво Дубровник упутило  28. jула 1938. : „Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, коjе jе броjало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, коjи ступе, или остану у соколскоj организациjи. Штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима jе упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена jе соколана у Орашцу. Године 1937. запаљен jе соколски дом соколске чете Поповићи (Конавле). Исте године jе руља сепаратиста полупала излоге на дућанима наших чланова, а пре неколико дана, под кућу у коjоj се налази соколска чета у Пострењу, подметнут jе динамит.” Услед оваквих притисака соколске чете у Мрцинама, Витаљини, Плочицама, Комолцу и Осоjнику сасвим су престале са радом. (9) У Горњоj Жупи извршена jе 1940. провала у просториjе соколске чете. У листу „Дубровник” о томе: „Родољубци-провалници одниjели су све књиге и списе чете, те неке дjелове намjештаjа. Однесено jе и jедно Распеће коjе су Жупљани у своjе вриjеме поставили у соколску просториjу као одговор на познату бискупску посланицу. Коментар jе сувишан.” (10)

Савеза сокола jе био у сукобу са Католичком црквом и њеним Орловима био jе наминован због супротних циљева. Католички клерикализам био jе неприjатељ Југославиjе, а либерални соколи њени заточници. Сукоб Савеза сокола и Римокатоличке цркве поjачао се после бискупске Посланице 8.1.1933. Соколство jе одговорило на Посланицу  да поштуjе испољавање сваког верског уверења и осећања код своjих чланова. Клерикална хаjка против сокола настављена jе до краjа краљевине Југославиjе.

 

Напомене  :

  1. „Како о Соколству мисле комунисте”, „Соколски Гласник” Загреб, 1920, бр. 8/9, стр. 409, 410;
  2. Никола Жутић, „Соколи“,  Београд 1991, стр. 93;
  3. Бранислав А. Жорж, „Краљевски сенатор”, Београд 2003,  стр. 53, 54;
  4.  „Извештаjи за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославиjе у Београду 23 априла 1933“, стр. XV, XVI, LI, 14,75, 76, 77 ;
  5. „Изjава Савеза Сокола Краљевине Југославиjе”, Извршни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославиjе, у Београду 16 jануара 1933. г. ,Учитељска тискара, Љубљана;
  6. „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сараjево 1934, стр. 99, 100, 187,198, 199;
  7. „Главна скупштина Соколске жупе Нови Сад”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 априла 1936, бр. 15, стр. 2;
  8. Антун Гаудер, „У соколскоj нараштаjскоj школи”, „Братство”, Осиjек, 15 октобра 1939, бр. 10, стр. 208;
  9. Никола Жутић, „Соколи“,  Београд 1991, стр. 127;
  10. „И њега су одниjели …”, „Дубровник”, Дубровник, 17 фебруара 1940, бр. 7, стр. 4;

 

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историjу  здравствене културе Србиjе

 

Везане виjести:

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ

СОКОЛИ НА ШИПАНУ

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: