Генерал Милан Недић – издајник, или пророк српског страдања?

Просуђивање о властитоj историjи у српском народу jе препуно предрасуда. Сви се сматраjу позвани да коментаришу, хвале или осуђуjу а да при том нису уложили ни наjмањи напор да се упознаjу са чињеницама о догађаjима или личностима о коjима доносе закључке.

Моj деда-стриц Милан Недић jедна jе од ових личности. Вољен и оспораван, одликован и осуђиван, скончао jе наjзад своj живот самоубиством уз помоћ УДБ-е фебруара 1946. године.

У квалификовању генерала Недића као издаjника важно место заузима и реферат коjи jе он поднео новембра 1940. године а након чега jе смењен са дужности министра воjске и морнарице и пензионисан. Овим рефератом се децениjама махало као крунским доказом његовог германофилства и издаjе „jош пре рата“.

Покушаћу, износећи оргинални текст Реферата (сачињен на основу преписа из елабората Комисиjе за утврђивање злочина окупатора и његових сарадника) да jавности укажем како jе његов садржаj броjним интерпретациjама искривљен и фалсификован. Препустићу да то читаоци сами утврде.

Пре тога бих напоменуо да лично, уз сво поштовање према претку, не делим све његове политичке ставове и не слажем се са његовим политичким проценама. Лично сам поштовалац генерала Михаиловића и сматрам да jе генерал Михаиловић артикулисао жеље већег дела српског народа опредељуjући се за наставак борбе и ослонац на савезнике Велику Британиjу – САД-Русиjу, правилно процењуjући да ће Немачка изгубити рат jер су њени циљеви злочиначки и да jе за Србе питање части и опстанка остати на страни демократиjе коjа мора победити.

Али истовремено имам разумевања и за оне у Србиjи, коjи су под утиском страшних губитака из Првог светског рата, сматрали да jе у сукобу велесила место Србиjи и Србима негде у запећку где би сачекали развоj ситуациjе и избегли погром коjи га jе нажалост задесио.

Концепт реферата од 1. 11. 1940. године

РЕФЕРАТ Њ. В. КНЕЗУ НАМЕСНИКУ И МИНИСТАРСКОМ САВЕТУ НА ДАН 1. НОВЕМБРА 1940. Г.

Мени jе част, да у овим судбоносним данима (тренуцима) по опстанак Наше државе покренем извесна питања и дам потребне сугестиjе за даље нам и политичко и воjно-политичко држање у данашњоj ситуациjи европскоj.

Више се не може и не сме говорити о нашоj неутралности. Сада морамо себи поставити ово питање: – Хоћемо ли у антикомунистички блок, тj. са Немачком и Италиjом или против њих?

Ако хоћемо са њима, онда морамо напустити дефинитивно, ма какав однос и контакте са Енглеском. Ако хоћемо, напротив, са Енглеском, онда морамо друге мере предузети, коjе ћу ниже навести.

Ми не можемо затворити очи или као ноj метати главу у песак, а не видети стварност. Око нас се врши очито стратешко опкољавање коjе ће се у наjкраће време свршити са тактичком стегом и нашом срамном капитулациjом.

Доласком Немаца у Румуниjу наш утврђени северни и западни фронт изманеврисан jе. Али нама неће много користити. Пребацивање немачких моторизованих и оклопних дивизиjа у Бугарску[2], а то може да се деси сваког часа, довешће нас са истока у безизлазан положаj.

Држање Бугарске jе перфидно и командовано из Немачке. Спуштањем бугарских дивизиjа на грчко-бугарску границу на

Ми смо потпуно усамљени. Нико нам озбиљно нити може, нити хоће да помогне.

Дакле, уколико хоћемо да следимо досадашњу политику, и да се деси горе изложено, ми треба да мобилишемо целу нашу земљу и да пођемо у помоћ Грцима, да са њима спречимо наше стратегиjско опкољавање и избиjање Италиjана на Солун. Шта ће онда бити са нама, ако то учинимо? Одговор jе прост. Напашће нас: Немачка, Италиjа, Мађарска и Бугарска. Да ли ћемо моћи да издржимо? – Не, категорички не! Бићемо плен свих силних неприjатеља. Раскомадани пре свршетка овог Светског рата.

Да ли jе наша воjска спремљена тако морално и материjално и броjно да може овоj навали да одоли? Одговор даћу на ово усмено.

Хоћемо ли да тражимо ту помоћ? На то питање треба да одговори наша дипломациjа и унутрашња политика наша.

Уз осовину[4] мислим да jош има времена. Ствари и код осовине не иду глатко, зато jе велики моменат ако се хоће то решење.

Немачка jе заузела европски континент и неограничени jе господар. Са своjих деведесет милиона Немаца, ако не наступи грађански рат у њоj, она ће бити дуго и дуго његов господар. Поред тога Немачка jе била и биће наш силан сусед. Па jе природно да испитамо и ту могућност. Ако се решимо на ово, онда шта добиjамо: прво, продужићемо себи живот, друго, сузбићемо захтеве грамзивих суседа и, треће, иако на краjу краjева ипак изгубимо извесне делове земље за компензациjу суседима, нећемо свакако изгубити онолико и онако као ако би били неприjатељи и силом покорени. У противном изгледа ми да ће Српски народ пораз Југославиjе наjвише платити(подвукао А. Н).

Према овакоме решењу, ако би га узели, морамо подесити све остало а нарочито, спољну и унутрашњу и воjничку политику.

ЗАКЉУЧАК:

Било коjу одлуку да донесемо од ових три, морамо jе донети што пре. За мене jе важно као министра воjске и морнарице, да то знам и да ми се писмено саопшти. Зима иде, људи се више не могу држати под оружjем и без видљивих циљева. Нема моћи да се активирана воjска стави под кров. Незадовољство расте и код обвезника и код њихових породица, а тако исто попушта моћ и код подофицира и официра. Из болесног стања и неодговорности какво jе данас код нас, може наступити слом и катастрофа воjске, доцниjе и државе. Из овог разлога ово пишем и износим у овим тешким историjским часовима за наш историjски опстанак.

Милан Ђ. Недић

Свака сличност са стањем у коме се наша земља налази последњих година jе намерна.

Пише: Александар Недић

Извор: НСПМ