И Србија има свој „Хашки процес“

Ниjе неопходно отворити поглавље 23 да би се схватило у каквом се стању налази српско правосуђе. Свако ко jе водио било какав спор зна да се каљуга неефикасности, корупциjе и немара не може прогазити на начин како се надамо. Истовремено све jе више оних коjи у безнађу неефикасности и нерационалности прижељкуjу Немца на челу српског правосуђа или формирање преких судова коjи би „по кратком поступку…“

Скенирање правосуђа не мора бити ни скупо ни дуготраjно, довољно jе одабрати jедан, по свему школски пример на коме би се могла извршити обдукциjа српског правосуђа. Ради се наравно о поступку за рехабилитациjу генерала Михаиловића.

Већ приликом доношења Закона учињени су пропусти да се детаљниjе пропише процедура и уграде механизми коjи би омогућили да се обезбеди ефикасност и правичност поступка. Ипак и такав, мањкав, Закон омогућио jе рехабилитациjу више стотина лица прогоњених из идеолошких и политичких разлога. Са исте оптужнице, осуђени истом пресудом и пред истим судом већ рехабилитовани Слободан Јовановић и Момчило Нинчић али не и генерала Миахиловића.

Поступак за рехабилитациjу генерала Михаиловића покренули су његов унук Воjа Михаиловић, Српски либерални савет, „Погледи“, Смиља Аврамов… jош давне 2006.године.

И док се голооточани рехабилитуjу по аутоматизму, поступак генералу Михаиловићу се стално одлаже „због више силе“. Годину дана jе утрошено само да се докаже да jе генерал мртав. Као да jе судско веће очекивало да се брадати генерал у стодвадесетоj години поjави на вратима и изjасни се о околностима своjе смрти. Следећи трик jе био одлучивање о укључивању СУБНОР-а у поступак коjи jе по закону jеднострани, па такозване кривичне приjаве против сведока (експерата), па укључивање тужиоца коjи треба да штити jавни интерес, па коначно замена судиjе коjи jе изабран на другу дужност.

Оваквим темпом опструкциjе може се очекивати и замена судиjа због пензионисања, за коjу децениjу. Са правне тачке гледано поступак би требао да буде jедноставан, слично оном за Слободана Јовановића. И слепац може видети да jе процес из 1946.године реализован по стаљинистичком калупу без икакве шансе да окривљени изнесе своjу одбрану и докаже „правду“. Брза ликвидациjа без права на жалбу само jе печат на одлуку jедне партиjе да преузме власт рушећи све демократске оквире.

Оваj процес jе важан као симбол. Као симбол дисконтинуитета са временом кад се судило по партиjском налогу, кад се судиjама замерало што се држе закона као „пиjан плота“ а адвокатима претило због умешне одбране клиjента. Као симбол одваjања извршне од законодавне власти у коjоj ће судиjе доносити одлуке кад сакупе довољно чињеница за пресуду а не вагати тренутак кад jе треба саопштити из пропагандних разлога. Време jе да прихватимо да чувена Брозова реченица „Ја ваш суд не признаjем, jа признаjем само суд своjе партиjе!“ више не представља основни постулат правосуђа и да jе суд jеднак за све.

Генерал Михаиловић jе већ рехабилитован у очима оних коjи су прегледали судске списе и сагледале сву монструозност овог монтираног процеса коjи jе као претеча хашког трибунала увео „колективни злочиначки подухват“ као основу доказног поступка у коме jе било важно доказати било чиjу кривицу да би се осудила цела, у суштини потпуно хетерогена, група. Генерал Михаиловић jе рехабилитован у очима и срцима већине припадника српског народа коjи су са децениjама закашњења схватио да jе комунистички сан био само оруђе у националном урушавању нашег народа иза кога су остале фабрике у рушевинама, неокомунисти на власти и границе на сваком кораку.

Време jе да га и суд рехабилитуjе да бисмо дали шансу да га и службена историjа рехабилитуjе као симбола српског страдања. Јунаку са Дрине и Солунског фронта, човеку коjи jе одбио капитулациjу и повео борбу против окупатора, чиjа jе породица лежала у бањичком логору а саборци стрељани као таоци, судили су властити саплеменици. Као и Србиjу данас странци су га издали, jедни jер jе Србин, други jер jе антикомуниста али сви jер jе био своj и слободан и jер ниjе желео да напусти своjу земљу ни америчким ни руским авионом.

Поглавље 23 не мора ни бити отворено. Европска униjе ниjе више дом слободних и цивилизованих народа већ бирократска творевина за лакше управљање „ресурсима“. Али са Униjом или без ње Србиjа мора постати земља у коjоj ће владати право и правда или ће се слобода заувек одселити из ње.

Мр Драган Крсмановић

Члан Српског либералног савета

Везане виjести:

Гучево – прва битка Броза и Драже – Jadovno 1941.

Коминтерна jе маjка и Европскоj униjи – Jadovno 1941.

Крвави октобар остао без казне – Jadovno 1941.