fbpx
Pretraga
Close this search box.
Ж | Ž

Podijelite vijest:

Kurt Valdhajm slao ljude u Jasenovac

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/danko-vasovic.jpg

Kurt Valdhajm, bivši generalni sekretar UN koji je dobio odlikovanje od Josipa Broza, učestvovao je u genocidu na srpskim narodom na Kozari.

Sve koji su mu se činili jakim upućivao je na prisilni rad u Nemačku i Norvešku, a one „slabijeg materijala” u zloglasni logor NDH, otkriva u filmu „Valdhajm – skriveno zlo” beogradski novinar Danko R. Vasović.

Na 8. Međunarodnoj konferenciji o holokaustu, koja je nedavno održana u memorijalnom kompleksu „Jad Vašem” u Jerusalimu, film „Valdhajm – skriveno zlo” beogradskog autora Danka R. Vasovića, prihvaćen je kao novo otkriće nepoznate istorijske činjenice o tome da je bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija i predsednik Austrije Kurt Valdhajm odgovoran za ratne zločine na Kozari i u logoru Jasenovac. Koordinatorka „Jad Vašema” Mimi Eš u poslednjem broju istoimenog časopisa napisala je da su „šokantni i uznemirujući prizori Vasovićevog filma o Jasenovcu, koji je dokazao Valdhajmovu direktnu umešanost u nacističke zločine”.

Valdhajm dobio odlikovanje i od Pavelića

Vasovićevo filmsko ostvarenje dobilo je i specijalnu nagradu u zvaničnoj konkurenciji prvog Njujorškog filmskog festivala, a izvršna direktorka Muzeja holokausta u Majamiju Šeron Horovic uvrstila ga je u stalnu postavku filmova koji se prikazuju posetiocima.

U Srbiji, međutim, film je do sada prikazan samo na Festivalu dokumentarnog filma u Beogradu, prošle godine. Šira javnost ostala je uskraćena zbog nesprovođenja ugovora između autora i RTS-a, koji je trebalo da ga emituje još marta 2010. godine, kao produženi serijal od tri jednosatna nastavka. Bez namere da se bavimo detaljima ugovora, o kome se ovih dana povela polemika u javnosti, od Vasovića smo pokušali da saznamo zbog čega je njegovo ostvarenje zanimljivo svetu, a nepoželjno kod nas:

– Film sadrži potpuno novu istorijsku činjenicu. Znalo se da je Kurt Valdhajm 22. jula 1942. godine odlikovan od poglavnika NDH-a Ante Pavelića kao poručnik u intendantskoj jedinici, ali ne i zašto. Iako mala, ta jedinica na Kozari je bila i te kako važna, jer je intendantskim, a ne operativnim ili obaveštajnim jedinicima bila poverena deportacija ljudi, žena i dece. Znači da je Valdhajm razvrstavao sve one koji su mu se učinili zdravim i jakim i slao ih na prisilni rad u Nemačku i Norvešku, dok je one „slabijeg materijala” upućivao najpre u sabirni centar u Kostajnicu, a potom dalje, u Jasenovac, gde su uglavnom našli smrt.

Genocid na Kozari

Vasović, koji je kao mlad novinar „Večernjih novosti” pokrenuo aferu „Valdhajm”, ističe da je potonji visoki zvaničnik UN, bio jedan od dvadesetak odlikovanih oficira i vojnika u borbenoj grupi Zapadna Bosna od 23.000 soldata u združenom nemačko-ustaškom poduhvatu koji je trajao mesec i po dana.

– Cilj je bio da se uništi partizanski pokret na Kozari, a zapravo je počinjen istinski genocid. Govorimo o masakru više od 66.000 ljudi, od kojih više od 20.000 dece sa pojedinačno utvrđenim imenima. Ta Valdhajmova delatnost bila je načeta 1986. kada je objavljen dokument da ga je odlikovao Pavelić. Sada, u filmu, ja sam razotkrio zaveru da ga je tom prilikom država SFRJ spasla, tako što je dala nalog Vojnoistorijskom arhivu da proizvede i plasira jedan lažan dokument – kaže naš sagovornik.

Vasović objašnjava da je ta falsifikovana ustaška „brzojavka” govorila o stvarnom događaju, ali je bila prekucana mašinom koja se proizvodila posle 1948. godine:

– Bio je to jedini falsifikovani dokument koji sam dobio među 220 drugih iz Vojnoistorijskog arhiva. Majstorski su sačekali ključni momenat afere, kada je Međunarodna ekspertska komisija vojnih istoričara trebalo da presudi da li je Kurt Valdhajm kriv ili nije. To je objavljeno dva dana pred saopštenje komisije. Sada znam, što sam i obelodanio, da je to bila obaveštajna operacija sa ciljem da se simultanim objavljivanjem falsifikata u „Špiglu” i „Večernjim novostima” spase Valdhajm. Taj lažni dokument poslužio je da se dovedu u sumnju optužbe protiv zločinca koga je, dve decenije nakon Pavelića, odlikovao i Tito.

Rukovodstvo SFRJ spašavalo Valdhajma

Sve konce, prema Vasovićevim rečima, vukao je preko svojih saradnika i savezne Udbe tadašnji ministar inostranih poslova Budimir Lončar. U filmu, na osnovu strogo poverljivih državnih dokumenata, autor ukazuje na saradnju Lončara sa načelnikom Vojnoistorijskog arhiva Antunom Miletićem. Lončar zabranjuje da se saopšte rezultati državne komisije, koja je bila osnovana da utvrdi šta je istina, a tadašnji predsednik SIV-a Milka Planinc izjavljuje da Valdhajm i Kozara izlaze iz nadležnosti SFRJ i da se moraju tretirati kao unutrašnjepolitičko pitanje Austrije.

– Tog trenutka, ja sam postao unutrašnji neprijatelj Jugoslavije, koga prate i progone. U matičnoj kući drže me na ledu, odbijaju mi se najekskluzivniji intervjui, čak i onaj sa Vizentalom. Nisu mi dali ni godišnju nagradu, već drugom novinaru, pridodatom da kontroliše aferu u interesu države. Žalio sam se tadašnjem radničkom savetu, koji je takvu sramnu odluku poništio, ali mi je nagrada uručena tek 20 godina kasnije, iz ruku Manojla Vukotića. Kada su videli da sam preživeo – navodi Vasović.

Zašto preživeo? Zbog toga što je 1991. godine Danko R. Vasović sa teškim povredama glave prebačen na VMA i operisan. Napad na njega metalnim predmetom izvršio je jedan čileanski državljanin, koji je otkriven tek posle više žalbi i angažovanja inspektora Dragana Radišića. Međutim, Čileanac je samo jednom izveden pred sud, a potom je pobegao. Vasović je nešto kasnije dobio otkaz u „Novostima”, a inspektor Radišić je 1996. godine ubijen ispred svoje zgrade na Karaburmi.

Autor filma o Valdhajmu ne kaže da su dva događaja povezana, ali je činjenica da ni Radišićev ubica nikada nije priveden pravdi.

Na ledu bila i knjiga

– Moja knjiga o aferi „Valdhajm” trebalo je da izađe 1986. u Beogradu, ali su je zadržavali sve dok nisu napravili falsifikat, dok nije postala nebitna. Prvo je objavljena u Norveškoj, 1987. godine, a u Beogradu tek u junu 1988. godine. Do danas nije imala imala nijednu promociju, niti je doživela prikaz u novinama – kaže nam Vasović

 

Izvor: SRBEL.NET

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: