СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ

Од 5 до 9 септембра 1928. одржан jе у Скопљу VI покраjински слет Југословенског Соколског Савеза. Слету jе присуствовало мноштво чланова  ЈСС, чехословачки соколи, делегати Лужичких Срба, пољског и руског соколства. (1) Том приликом извршен jе поход Соколства  на  Косово поље 7 септембра 1928, где jе извршена заклетва Соколства и прочитана декларациjа  Соколства у коjоj се истицало : „ … Свих тих дугих, тешких, бурних пет столећа тече у историjи нашег народа jасна и моћна беспрекидна струjа идеализма и пожртвованости, коjи су нам дали Младу Босну, коjи су нам родили силне jунаке и доприносили огромне жртве, коjи су проживели трагедиjу  Албанских Гора, коjи су пре десет година продрли и сломили солунски фронт …”. Све те соколске свечаности и приредбе пратило jе становништво у великом броjу. (2) Поводом одржавања соколског слета у Скопљу 5 и 6. септембра 1928. редакциjа часописа „Српско Косово” из  Скопља истакла jе да су соколи били лепо дочекани и срдачно поздрављени, како у  Скопљу, тако и на Косову, и да су оданде понели наjлепше утиске. У часопису jе истакнуто : „Нама jе драго да све корпорациjе, коjе долазе до  Скопља, одлазе на Косово, где одаjу поштовање нашим палим jунацима на пољу Косову, а међутим има неких изрода, коjи веле : „Море, како Косово, оно ми jе живот упропастило. Нећу више да га чуjем”. Док свест ових других иде тако далеко, да их вуче до Косова, на коме истина ништа нема, али jе ту Историjа, коjа неда ништа да се заборави.” (

Соколске жупе Скопље и Цетиње организовале су 1939. соколско ходочашће на Косово Поље. Према програму учесници ходочашћа су требали да се сакупе 27 jуна 1939. у Скопљу. Рано уjутро на Видовдан требали су да специjалним возом отпутуjу до станице Обилић одакле би до споменика ишли пешке. Соколска друштва Приштина и Вучитрн решила су да организуjу штафетну трку од Самодреже и Грачанице до споменика. Соколска чета друштва Приштина и Самодрежа требала су да изведу своjе вежбе, и биле би приказане народне игре сеоских чета Побужjе, Степаново и Смоквица – Русалиjе. (4)

Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су соколи из жупа Скопље и Цетиње. Прослава би остала само соколска, да ниjе, у последњи час, Удружење Косоваца у Београду створило план о прослави на широj основи, и тиме омогућили и ширим слоjевима народа да учествуjу. Стизали су представници и чланови четника, добровољаца, Народне одбране, Кола Српских Сестара, … . У наjвећем броjу стизали су соколи, у соколским одорама из варошких друштава и у народним ношњама из сеоских чета. Соколи из жупе Скопље, у великоj поворци са музикама, дошли су с  воза у станици Косово Поље, док су из жупе Цетиње стигли пешке са jуга. Из Црне Горе дошло jе 2.000 чланова свих категориjа, са десет друштвених застава а из скопске жупе око 3.000 чланова. Придружили су им се соколи из осталих жупа. Из жупе Београд било jе око 60 сокола. Многоброjна изасланства стигла су из жупа Сплит, Нови Сад, Петровград, Тузла, Крањ, Марибор, Крагуjевац, Љубљана, Загреб, Ниш, Сараjево, итд.

Свечаност jе почела литургиjом у Грачаници, на коjоj jе чинодеjствовао патриjарх Гаврило. Прослава jе одржана пред спомеником. Пошто су представници власти и удружења стигли на Гази Местан, дотрчале су соколске штафете, лучоноше, из скопске и цетињске жупе, коjи су донели пламен из Грачанице и Самодреже. Пламен су предали старешинама жупа Брановачком и Милошевићу, а ови су га предали изасланику Савеза Сокола Смиљанићу, да га уручи патриjарху. Патриjарх Гаврило jе на том пламену упалио воштаницу, истичући значаj косовске ватре за српски народ. На прослави су говорили представници цркве, владе и воjске, Удружења Косоваца, среза вучитрнског и Савеза Сокола.  У име цркве први се обратио епископ Емилиjан као рођени Косовац. После њега говорио jе представник Католичке цркве. Затим министар воjске и морнарице Недић. У име Удружења Косоваца говорио jе председник удружења Михаjло Киjаметовић. Сви говорници истицали су значаj Косовске битке за развиjање националне свести у народу и одали пошту палим хероjима.

Министарство пошта и телеграфа издало jе посебну дозволу да се извуче специjална телефонска линиjа на Косово поље, тако да jе прослава преношена преко радиjа. Положено jе 100 венаца из целе Југославиjе.  После говора изведен jе дефиле воjске и сокола. Учествовали су соколи из свих жупа, са старешинством Савеза на челу, и са свим соколским заставама, и три  соколске музике. У дефилеу су учествовали и четници, Народна одбрана, ратници, итд. Кад су завршене главне свечаности, чланови соколских чета из жупе Скопље, под вођством Мирка Јовановића, приказали су народу jужно-србиjанске народне игре, Русалиjе итд. У близини Муратовог турбета одржана jе слава пешадиjског пука „Милош Обилић”. Приређен jе свечани банкет, трке, ватромет, бакљада … . Коњичко друштво „Кнез Михаило” из Београда приредило jе коњске трке, воjна музика jе свирала, на Гази Местану биле су упаљене буктиње, у Приштини jе увече организован ватромет. Увече jе Соколско друштво Приштина приредило свечану соколску академиjу. На Косову Пољу народ се задржао дубоко у ноћ око музика, народних кола, вашарских шатора и у разгледању историских места и споменика. Увече jе у Косовскоj Митровици одржана бакљада са ватрометом и соколском академиjом. (5) У незавршеном дугометражном филму „Косовски боj” Михаjло А. Поповић (Коста Новаковић филм) снимио jе долазак соколске штафете коjа jе носила пламен упаљен за време jутарње литургиjе у манастиру Грачаници, да би се њиме запалиле свеће на Газиместану и дефиле сокола у паради витешких организациjа. (6)  Министарство финансиjа jе за Видовданску прославу 1939. одобрило 250.000 динара. Кости Новаковићу jе за снимање филма дато 25.000 динара. Уз председника Удружења Косоваца учитеља Михаjла Киjаметовића из Приштине, били су секретар друштва Будимир Орловић из Вучитрна и благаjник др Александар Никић. (7) 

Соколска жупа Цетиње везала jе 1940. два историjска датума, Косово и Грахово, у своjим напорима за морално уздигнуће народа. Издала jе књигу „Духом  косовског соколства”, у коjоj су писали чланке старешина Милошевић, ђенерал Варjачић и просветар Ускоковић. (8) 

Соколи су учествовали у обележавањима догађаjа значаjних за српски народ, од коjих jе наjзначаjниjи било обележавање 550-годишњице Косовске битке 1939. Приликом VI покраjинског слета 1928. у Скопљу извршен jе поход Соколства  на  Косово поље 7 септембра 1928. Соколске жупе Скопље и Цетиње Савеза Сокола Краљевине Југославиjе организовале су 1939. соколско ходочашће на Косово Поље. Соколска жупа Цетиње издала jе књигу „Духом  косовског соколства” 1940. За соколе jе косовски завет био и остао основа српске духовности.

Пише: Саша Недељковић члан  Научног друштва  за  историjу  здравствене  културе  Србиjе

Напомене  :

1. „Југословенски соколски календар 1930”, у Љубљани 1929, стр. 80;
2. „Декларациjа Југословенског Соколства на Косову Пољу 7 септембра 1928”,„Соколски гласник“, Љубљана, 15 септембра 1928, бр. 18, стр. 1;
3. „Слет сокола у Скопљу и на Косову”, „Српско Косово”, Скопље, 15. септембра 1928, бр. 18, стр. 15;
4. Вл.П.С, „Видовдански поход соколства на Косову”,  „Соколски гласник“, Београд, 9 jуна 1939, бр. 23, стр. 4;
5. 5.      „Соколске свечаности у Југославиjи”,  „Соколски гласник“, Београд, 16 jуна 1939, бр. 24, стр. 4; Д.М. „Прослава 550-годишњице Косовске битке”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 105; „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 jуна 1939. бр. 26, стр. 1,2; Бранибор Дебељковић, „Са Двора, тако рекућ, нико ниjе био”, „Видовдански гласник”, Грачаница, Видовдан 2014, бр. 22, стр. 77;
6. 6.      Деjан Косановић, „Филмска снимања на Косову до 1945 године“,  „Нови Филмограф”, Београд,  2009/2009, бр. 5/6, год.3/4,стр. 61;
7. Бранибор Дебељковић, „Са Двора, тако рекућ, нико ниjе био”, „Видовдански гласник”, Грачаница, Видовдан 2014, бр. 22, стр. 76;
8. Соко, „Годишња скупштина Соколске жупе Цетиње”, „Соколски гласник”, Београд, 14 jуни 1940, бр. 24, стр. 2;

Везане виjести:

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ …

СОКОЛИ ЖУПЕ МОСТАР НА ПОЧЕТКУ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА …

Соколи у борби против клерикализма у Западноj Херцеговини …

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ – Jadovno 1941.

СОКОЛСКА ЧЕТА У БРАТИШКОВЦИМА – Jadovno 1941.

недељковић: национални рад сокола од обнове 1992. до 2012.

Недељковић: Припреме и учешће Савеза Сокола краљевине …

СУДБИНА СОКОЛА У ХРВАТСКОЈ – Jadovno 1941.