Шта су САД и ЕУ хтеле а шта добиле санкцијама

Изводи из изjава листовима Франкфуртске „Вeсти“ и „Дневник“ 

Комесар ЕУ за спољну политику и безбедност ЕУ Фредерика Могерини долази у Београд да поjача притисак и захтеве за нове уступке српске Владе Приштини, као и за увођење санкциjа Русиjи. Руски министар иностраних послова Сергеj Лавров долази да подржи суверенитет Србиjе, као да прошири билатералну и међународну сарадњу – сматра Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних. Јовановић додаjе да jе теза о немогућности седења на две столице трик за ломљење кичме Србиjе како би се окренула против Русиjе и потпуно предала Западу.

Он сматра да не постоjи jединствена спољна и безбедносна политика ЕУ и питање jе да ли ће се икада успоставити. Разлике међу чланицама ЕУ се умножаваjу и продубљуjу као што расту национални егоизми, евроскептицизам и криза система ЕУ. Иронично jе да комесари ЕУ захтеваjу од Србиjе, са коjом у недоглед одлажу тзв.отварање поглавља, да поштуjе непостоjећу jединствену спољну политику ЕУ. Не очекуjу, ваљда, да Србиjа непрекидним одрицањем од своjих животних интереса плаћа успостављање непостоjећег jединства ЕУ. Југославиjа jе платила успостављање (привидног) jединства ЕУ уочи Мастрихта 1992. Тако што jе разбиjена. Не веруjем да ће Србиjа поновити ту грешку. А и услови и односи данас су битно другачиjи него пре две и по децениjе. На светскоj сцени поjавили су се неки нови феномени и распореди.

Америчка стратегиjа изолациjе и кажњавања Русиjе доживела jе неуспех. Прво, тако велика тероториjа не може се држати под санкциjама и изолациjом, jер Русиjа има огромно унутрашње тржиште, ресурсе и стратешке партнере, као што су земље БРИКС-а, друге да не помињемо, коjима не пада на памет да jе кажњаваjу или да се самокажњаваjу. Друго, Русиjа се брзо преориjентисала на развоj сопствене индустриjе и производње хране смањуjући на таj начин зависност од увоза са Запада (ЕУ). Треће, покушаjи кажњавања и изолациjе Русиjе, лишили су западни бизнис приступа како руском тржишту за коjе немаjу рационалну алтернативу (близина), тако изворима стратешких сировина. Четврто, дошло jе до убрзања и ширења сарадње Русиjе и Кине, као стратешких партнера – у развоjу, енергетици, инфраструктури (нафтовод, гасовод, железнице), наоружању, финансиjама (банкарству). И, пето, отворено jе питање да ли ЕУ треба слепо да следи америчко заоштравање према Русиjи кад оно наноси далеко већу штету Европи него САД-у.

Шта jе од поброjаних последица била намера и циљ америчко-ЕУ санкциjа против Русиjе? Коjе од горућих међународних проблема, од Украjине преко Сириjе, Либиjе, Блиског и Средњег Истока, до међународног тероризма, организованог међународног криминала и пиратства –Запад може решити без  сарадње са Русиjом, Кином, Индиjом? Бумеранг санкциjа jе очигледан.

Јовановић jе нагласио да Србиjа треба да се окрене себи, своjим људским, економских, научним и природним ресурсима, да више у пракси уважава своjа историjска искуства, посебно она из два светска рата и да учвршћуjе политику неутралности у коjу, пре свега, сама мора дубоко да веруjе. Политика уравнотежених односа са свим важним међународним чиниоцима ниjе илузиjа, већ реални, прави пут коjи успешно следе многе земље света. Србиjа jе слободна и мирољубива земља коjа може успешно да сарађуjе и са чланицама НАТО и ОДКБ, као и са нечланицама, поготову са неутралним и несврстаним земљама, без обзира да ли су у суседству, или удаљене. Веруjем да Србиjа не жели да се конфронтира са било коjом земљом или интеграциjом, то jоj свакако ниjе у интересу. Београд треба да остане отворен за евроинтеграциjе, да усваjа универзалне стандарде, али jе погрешно да чланство у ЕУ третира као питање живота, или смрти. Треба ли уопште подсећати да се ЕУ не може похвалити историjатом разумевања за интересе Србиjе у последње две и по децениjе. Како се ЕУ огледала и како се данас огледа у огледалу Косова и Метохиjе, да ли поштуjе резолуциjу СБ УН 1244 за коjу jе листом гласала, колико поштуjе и колико се залаже за примену Деjтонског, Ердутског, Бриселског или било коjег другог споразума када jе реч о интересима Србиjе и српског народа? Колико jе Еулекс „статусно неутралан“, шта jе ЕУ предузела, или шта предузима за слободан и безбедан повратак 250.000 протераних Срба и других неалбанаца у своjе домове на Косову и Метохиjи, у каквоj су пропорциjи њене неумерено извикане донациjе према више десетина милиjарди евра коjе су из Србиjе исисале њене банке и корпорациjе од 2001. до данас?… Наша економиjа jесте доста везана за трговину и сарадњу са немачким и фирмама земаља ЕУ, али зашто се не постави и питање – колико Србиjа зарађуjе из те сарадње и ЕУ инвестициjа, када ће Србиjа из те сарадње зарадити, на пример 50 милиjарди евра колико су у процесу приватизациjе и куповине српског тржишта, посебно финансиjског, зарадиле фирме са Запада? Запад има и текако велики економски интерес, да не помињемо геостратешки, да задржи Србиjу уз себе, да jе jош тешње привуче, ако хоћете, и да jе колонизира. Због свега тога, чудна jе теза коjа, мање или више, доминира у наративима српских политичара, како су ЕУ и Запад уопште, потребниjи Србиjи, него што jе Србиjа потребна ЕУ и Западу! Кад ће Београд схватити да у односима са свим другим земљама и интеграциjама мора да важи начело реципропцитета, да су други потребни Србиjи само онолико колико ти други кроз праксу покажу, да поштуjу интересе Србиjе?

Озбиљна политика и озбиљни политичари никада не говоре да било шта, било кога прихватаjу без алтернативе. Никада се никоме не заклињу на беспоговорну лоjалност. То би посебно миjе примерно када се ради о односима Србиjе према земљама коjе се кроз историjу, укључуjући и новиjу, нису држале приjатељски, конструктивно, па чак ни неутрално, коjе су, напротив, увек биле на страни противника Србиjе, или су саму Србиjу третирале, чак и разарале, као свог неприjатеља.

Ко жели да избегне, заборави или заобиђе историjу, она ће га кад-тад сустићи. Историjа ниjе оно што тврде неприjатељи, агресори, или њихови српски трабанти. Историjа су чињенице коjе су документовали и утврдили, или ће тек утврдити, научници, историчари. Ниjе похвално када политичари векове славне српске историjе проглашаваjу као српске промашаjе и грешке. Јесу ли они стварно умислили да су богомпослани избавитељи, далековидиjи и мудриjи вође од плеjаде славних српских државотвораца, ослобиодилаца и умова!

Рецимо да су сви бриселски комесари, изасланици, саветници, министри, председници и премиjери искрени и jединствени кад хвале српске лидере, њихову посвећеност, европску опредељеност, окренутост будућности, реформски курс и многе друге предивне особине, што у принципу може, али и не мора да буде тако, неопходно jе све то примити са подоста соли. Далеко већу пажњу треба посветити шта они у пракси чине, чиме показуjу да схватаjу интересе Србиjе.

Дакле, неопходно jе да Србиjа озбиљно размотри и могућност да, из неког, данас можда теже видљивог разлога, не буде примљена у чланство ЕУ. Бескраjна листа условљавања, уцењивања и директног понижавања Србиjе, поодавно  упућуjе да се и за такву вариjанту треба припремати. Постоjи и додатни разлог. У писму угледног немачког политичара Вили Вимера упућеног канцелару Герхарду Шредеру 2. маjа 2000. године, поред осталог, цитиран jе став представника Вашингтона коjи гласи: „Србиjу треба траjно држати ван европског развоjа“. Засад сви знамо да jе таj став поштован протеклих 15 година. Зна ли неко век траjања наведеног става?

Пише: Живадин Јовановић

Везане виjести:

Петнаест година Београдског форума – Jadovno 1941.

Србиjи као малоj, мирољубивоj земљи ниjе место у НАТО као …

ЖИВАДИН ЈОВАНОВИЋ: Немамо право на илузиjу о …

Живадин Јовановић: Србиjа купуjе време Европи – Jadovno 1941.

ПРАВЕДНИ ПОРЕДАК ИЛИ ГЛОБАЛНИ АУТОРИТАРИЗАМ …