Зар нам требају упозорења Ефраима Зурофа?
У смјени година хрватска трагикомедија лако би се могла претворити у - трагедију, с Ефраимом Зурофом и Документационим центрима у Лос Анђелесу и у Јерусалиму, или без њих. Када се једном сједне у криви воз - туђманизам - све станице су криве и на крају тај воз завршава, а гдје другдје, него на слијепом колосијеку.
Пише: Љубо Рубен Ваис (Ljubo Ruben Weiss)
За књиге и публицистичке радове те дјеловање Ефраима Зурофа чуо сам деведесетих година прошлог вијека од представника једног издавача из Њемачке који је посјетио моју књижару у Бечу (Ahriman Verlag) , “ Непожељне књиге о фашизму(„Unerwuenschte Buecher zum Faschismus) у којој серији је објављена 1996. под насловом Ефраим Зуроф: занимање - ловац на нацисте, (BERUF - NAZIJAEGER), изворно настала двије године раније и објављена на енглеском језику гдје детаљно описује лов на починиоце ратних злочина односно починиоце геноцида односно Холокауста – како су бивши нацисти стигли у УСА (преко случаја Менгеле, до ангажмана Израела у лову на ратне злочинце, описујући потраге у Аустралији, Великој Британији, Канади, Шведској…) У тој књизи није обухватио Хрватску, мада се касније, преко Маргеловог института у Загребу и Алена Будаја укључио у потрагу за Миливојем Ашнером, одговорним за смрт хиљада Јевреја, посебно у Пожеги и околици.
КО ЈЕ ЕФРАИМ ЗУРОФ?
Ефраим Зуроф је рођен у Њујорку 1948., рекли би, вршњак, и школовао се на угледном Јешива Универзитета, говори осим материњег енглеско-америчког и њемачки те хебрејски а користи и друге стране језике. Заправо већ је заборављено да је Динка Шакића једно вријеме команданта Јасеновца и Наду, полусестру Вјекослава Лубурића, активну у логору Стара Градишка, привео правди из Аргентине, у Загреб. Динко Шакић је осуђен на 20 година затвора, и поред покушаја да се извуче Паркинсоновом болешћу, 1999. и био је то на неки начин „поклон“ умирућем Фрањи Туђману који је сањао о томе да види Јерусалим, а угледао је Динка Шакића у Загребу! У часопису Кецербриф (Ketzerbriefe“ - специјализованом за „unangepasste Gedanken“ – неприлагођене мисли) објавио је посебан чланак о дивљању усташа у Јасеновцу. Иако Симон Визентал има насљеднике и у Лос Анђелесу, Документациони центар у Јерусалиму, захваљујући управо пожртвовном раду и широкој мрежи сарадника Зурофа, познат је у свијету, а неки Зурофа називају и „посљедњи ловац на нацисте“. Иако је Иво Јосиповић одликовао својевремено Зурофа он није превише популаран у Хрватској данас, а посебно не у усташоидним круговима. Заправо, претпостављао сам да ће се његов центар у Јерусалиму већ раније огласити поводом овог очигледног ревивала усташоидних напасника у Хрватској, али био је заокупљен активношћу у оквиру акције „Last Chance“ у Мађарској (ту се ангажовао да се на пештански суд приведе 97 годишњи ратни злочинац који је умро у току суђења), укључио се у обиљежавање 70 година од новосадске рације, активан у Литви, Латвији па и у Њемачкој, гдје га је и затекла вијест о испаду Јосипа Шимунића и срамотном скандирању након утакмице Хрватска – Исланд, којег је у првој одасланој поруци погрешно назвао „Шимуновић“!
Засметало га је учестало скандирање хрватских навијача на ногометним стадионима у Хрватској усташког поздрава „за дом спремни“. Није се устручавао адресирати критику и на Европску унију. Дословно је изјавио: „Ово је одговорност и Европске уније и оваква догађања су једноставно незамислива у једној држави ЕУ…“ Израел и Европска унија баш се не љубе, а посебно је Израел огорчен због позива на бојкот у појединим земљама ЕУ које не желе производе из Израела произведене на палестинском аутономном подручју, чиме се штета не чини толико Израелу колико – Палестинцима!
Зуроф је за анонимне пријетње
смрћу запосленима у Меморијалном центру Јасеновац због наводне издаје и антихрватства
рекао да су то врло запањујуће и узнемирујуће вијести.
„Врло је важно да врх Хрватске осуди ова догађања и да се Брисел пробуди и реагује
што прије. Као посјетилац изложбе у Јасеновцу могу рећи да није довољно едукативна
у приказу стравичних аспеката усташког режима и људи који су управљали Јасеновцем“,
рекао је Зуроф добро информисан упозорењима
које је чинила и Јулија Кош, некада библиотекарка Јеврејске општине Загреб, а сада
библиотекарка заједнице Бет Израел.
„Замрачивање Јасеновца“ једно је од ријетких реаговања часног колеге и „ланцмана“ Бориса Павелића, новинара ријечког Новог листа, на ове ступидности око Јасеновца с тим да он ступидности и замрачивања веже за најновије догађаје док сам мишљења да је замрачивање почело давно прије, негдје деведесетих година покушајем писања неке друге, нове, ревидиране историје. Било је до тих година и мистификовања, преувеличавања броја жртава Јасеновца, посебно од Милана Булајића, али онда се отишло у другу крајност тзв. Вукојевићевом комисијом чијих „истраживања и налаза“ посрамиће се кад-тад сваки озбиљан човјек и Хрват. Каже Јосип Миљак, „чистостранкоправаш“, Јасеновац = радни логор!? На слично ревидирање историјских истина о Јасеновцу реаговао је својевремено др. Зуроф и поводом сличних изјава др. Стјепана Разума.
МЛАКО РЕАГОВАЊЕ ХРВАТСКЕ ЈАВНОСТИ?
Борис Павелић, који указује и на млако реаговање јавности, бјелодано показује да не мора бити, наравно, сваки Павелић неоусташа. Међутим, ваља се питати што ради већина потомака часних партизана, преживјелих логораша, страдалника од нацизма и усташа? Гдје су њихова дјеца, синови и кћери, њихова унучад? Многи од њих подвили кукавички реп, ЋУТЕ! Па нека ћуте, али постоји ипак ова друга Хрватска, већ уморна од релативизовања зла, потонула у размишљања и скептична према замало сваком политичару који се појави на ТВ екрану, друга Хрватска која са зебњом прати догађаје који нас удаљавају од културних и правних вриједности. Неки не шуте, сваком таквом скидам капу до пода, па ако треба и ону с антифашистичком, партизанском звијездом!
Јосипу Миљку, Јосипу Шимунићу и другим усташоидима успркос, и ево, успркос свим ризицима, у име те дрхтуреће и дубоко забринуте Хрватске и свих антифашиста простора еx-Југославије, пишем ове реченице. А наше политичке рачунџије - од начелника најмање општине до врха власти РХ, не треба ни спомињати! Својом трампавошћу, својим мини неw диловима, својом правДОМ без правде или врло спором правдом, својим неспретностима или бахаћењем, својом економијом без економије, и тоталним девастирањем социјалне државе, довели су нас и до тога да усташоиди ничу преко сваке мјере.
Свака част Зурофу, Шимунић је захваљујући другој Хрватској, просвједницима који су дигли свој глас, захваљујући ФИФИ… кажњен с десет утакмица неиграња за репрезентацију, али која смо то земља, каква нација, какви грађани, с каквим слојем интелигенције, каквим антифашистима и њиховим организацијама, када одједном чуђење, жалбе, шокови… када Ефраим Зуроф из Јерусалима мора упозоравати Загреб (па и Брисел), па и ФИФУ што значи још једна неоусташка ренесанса? Ријетко и похвалимо оне смјеле, оне који енергично али и разумно реагују, објашњавају – зато свака част и социологу Дражену Лалићу који казну Шимунићу сматра примјереном.
У смјени година хрватска трагикомедија лако би се могла претворити у – трагедију, с Ефраимом Зурофом и Документационим центрима у Лос Анђелесу и у Јерусалиму, или без њих. Када се једном сједне у криви воз - туђманизам - све станице су криве и на крају тај воз завршава, а гдје друго, него на слијепом колосијеку.
Паника није добар савезник човјеку! Стога вам срећни празници, и божићни и новогодишњи!
Извор: ТАЧНО.НЕТ