Школа у Горажду носи назив по нацистичком СС официру
Како јавља портал “Слободна Босна” једна школа у Горажду носи назив по човеку који је служио у нацистичкој војсци и чије се фотографије у нацистичкој униформи лако могу наћи на интернету. То изазива огорчење родитеља чија деца похађају ову школу, а која је пре рата носила име Николе Тесле.
Реч је о Хусеину еф. Ђозу, који је у Другом светском рату био имам 28. Регименте 13. СС Вафен Ханџар дивизије са чином капетана. Након рата одлежао је пет година затвора због сарадње с непријатељем и “јер је својим радом подигао морал у непријатељским јединицама”. Према дoступним подацима, Ђозо није учествовао у војним операцијама, али је као имам 28. регименте суделовао у бројним активностима и носио је официрску униформу са нацистичким обележјима и карактеристичном мртвачком главом на фесу који је био заштитни знак Ханџар дивизије. Припрему за дивизијског имама завршио је у Постдаму.
На једној од фотографија присуствује обуци нацистичких војника у Неухамер тренинг центру, скупа са контроверзним Јерусалимским муфтијом Хај Амин ел Хусеинијем који се лично сусретао с Хитлером.
Ђозо је, наводи се на сајту liveworldnews.co, лично писао Хајнриху Химлеру захваљујући му на донацијама и подршци у оснивању имамске школе:
“Сматрам својом дужности изразити захвалност Рајхфиреру у име дивизијских имама и стотина и хиљада сиромашних у Босни. Спремни смо положити наше животе у борби за великог вођу Адолфа Хитлера и Нову Еуропу”, стоји у писму.
О Ђозиним добрим односима са Химлером писао је и немачки магазин “Фокус”.
У Ђозиним биографијама доступним на нашем језику, период од 1941. до 1945. се углавном прескаче, и истиче се његово реформаторско деловање, као и податак да је студирао на чувеном Ал-Азхару у Каиру. Рођен је 1912. гоидне у Барама, Иловача, општина Горажде.
Како стоји у његовој биографији, од 1950. до 1960. Ђозо је радио прво у Творници кожних прерађевина, а затим у Управи градских путева, а потом и као “виши књиговођа” у фирми “Метал” у Сарајеву.
Године 1960. Хусеин Ђозо почиње да ради у Врховном исламском старјешинству где остаје све до смрти 1982. Током шездесетих и раних седамдесетих година XX столећа Ђозо хонорарно ради и као професор Гази Хусрев-бегове медресе.
Постоје спекулације на основу речи муфтије Хамдије Јусуфспахића да је Тито прешао на ислам:
-Када је умро Тито, ја и амбасадор Алжира Абдул Хамид Аџали смо се заједно ишли уписати у књигу жалости. Таман кад смо дошли тамо, одмах нам је пришао Берислав Бадурина, ваљда се тако звао, његов шеф кабинета, или особни тајник. И он приђе мени и каже: “Честитам Вам!” “Што ми честиташ побогу брате? Човјек је умро, што ми честиташ?” “Умро је у вашој вјери. Умро је читајући Куран. Куран је трећи пут читао…” Иначе, Хусеин Ђозо, Титов преводилац важио је у исламским круговима за “комунистичког реиса” због веза са тадашњим режимом.
Ђозо је 1964. изабран за преседника Удружења илмије у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини и 1970. године он покреће лист “Препород” чији је главни и одговорни уредник до 1972. године. Интересантно је да је био и Титов преводилац на његовим путовањима по арапским земљама.
У периоду од 1976.-1979. године Ђозо поново постаје одговорни уредник “Препорода”.
Са отварањем Исламског теолошког факултета 1977. године Ђозо је редовни професор на предмету тумачења Курана.
Поред свега, неоспорна је чињеница да је човек чије име носи основна школа био припадник и официр нацистичке СС дивизије, а на фотографијама које смо пронашли у друштву је осталих високорангираних нацистичких официра, у нацистичким униформама и са осталом нацистичком иконографијом.
Ханџар-дивизија је била дивизија нацистичке Немачке од немачких официра, подофицира и припадника одређених војно-стручних специјалности, и регрута -муслимана из БиХ и Албанаца са Косова. Службено се звала 13. Waffen-Gebirgs-Division der SS Handschar (13. оружана брдска дивизија СС-а Ханџар), а популарно kroatische Nr. 1 (хрватска број 1) јер су тада босански муслимани декларисани као Хрвати исламске вероисповести.
У периоду од шест месеци на подручју Брчког, Бијељине, Зворника, Угљевика, Шековића, Власенице, Лопара, Шамца, Тузле и Кладња побијено је најмање 1.803 лица, с тим да је на подручју Шида, Сремске Раче и Винковаца страдало преко 700 цивила. У бестијалности, припадници ове јединице посебно су се истакли у масакрирању рањених и заробљених. Спирала злочина је била једнодимензионална – подједнако се односила на старце, жене и децу, те одрасле мушкарце.
Ђозо је такође имао утицај на ширење вехабизма, који је стигао у неколико таласа на овом подручју, тако да данас међу муслиманским верницима у Босни и Херцеговини има око 20 одсто вахабита. Крајем 70-и почетком 80-их година прошлог века Хусеин еф. Ђозо и Ахмет Смајловић превели су дела Мухамеда абдул Вахаба “Књига о монотеизму” и “Три основна принципа и њихови докази”.
Извор: Православље Живот Вечни
Архива вијести
Да бисте прегледали све вијести кликните на архиву вијести.