fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Подела света уз грузијско вино

Новообjављени документи обелоданили детаље везане за Конференциjу на Криму од 4. до 11. фебруара 1945. Организациjу скупа у Јалти Стаљин поверио Бериjи

МОСКВА

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ТРЕНУТНО врло лоши односи између Русиjе, САД и Велике Британиjе главни су разлог што се 70. годишњица одржавања чувене Међународне конференциjе у Јалти, на коjоj су донете важне историjске одлуке, обележава скромно и без подсећања на славне дане заjедничког ратовања. Додуше, Јалту нису заборавили историчари, па су организовани научни скупови, али jе на Западу очигледна тенденциjа да се умањи допринос СССР-а у победи над фашизмом.

Три лидера земаља победница над фашизмом срела су се на Јалти пре седам децениjа, где jе и одржана чувена конференциjа од 4. до 11. фебруара 1945. године. У Ливадиjском дворцу у Јалти осим домаћина, совjетског лидера Јосифа Стаљина, били си представник Велике Британиjе Винстон Черчил као и амерички председник Френклин Рузвелт, први лидер САД коjи jе крочио у земљу совjета.

Ближио се краj рата и лидери победничке коалициjе су разматрали послератни светски поредак и делили интересне сфере. Пре конференциjе у Јалти одржана jе 1943. конференциjа у Техерану.

У Јалти се расправљало о новим државним границама на териториjама коjе су претходно биле под окупациjом Немачке. Осим тога требало jе да се заврши и посао започет на Конференциjи у Техерану и да се направи демаркациона линиjа сфере утицаjа међу савезницима. Наjвише се расправљало о будућности Пољске. Она jе добила део немачке териториjе, али jе неке делове изгубила и они су постали саставни део Украjине.

Немачка jе била подељена на окупационе зоне. Принципиjелну одлуку о томе савезници су донели у септембру 1944. године. Што се тиче судбине Југославиjе, у Јалти jе фактички признато да власт добиjе Јосип Броз коме jе сугерисано да у власт узме и демократе.

Било jе речи и о ратним репарациjама али се до краjа лидери о томе нису договорили. У Јалти су почели разговори и о стварању нове међународне организациjе коjа би заменила неефикасну Лигу народа. Тако се ишло ка стварању Организациjе уjедињених нациjа.

О томе како су три лидера прекраjали географску карту, много jе написано. Али недавно су обелодањени документи Шесте управе Министарства безбедности СССР-а коjи су дуго били архивирани са ознаком „државна таjна“, па се из њих сазнаjе много занимљивости – од тога како се припремао скуп на Јалти до детаља као што jе била припрема хране за високе госте.

Задатак око организациjе конференциjе у Јалти Стаљин jе поверио свом земљаку Лаврентиjу Бериjи. Иако jе у историjи запамћен као окрутни и амбициозни полицаjац и политичар, Бериjа jе био неспорно врло способан организатор па ниjе чудо што jе баш њему бркати „хазjаjин“ поверавао важне послове. Основни план припрема донет jе jош 8. jануара 1945. године, а већ 27. jануара Бериjа jе рапортирао Стаљину да jе све спремно за конференциjу. Иначе, Стаљин jе на Крим стигао возом jер ниjе волео да лети авионом. Возом jе кренуо 29. jануара из Москве и два дана касниjе стигао у Симферопољ.

Крим jе био ослобођен од Немаца у маjу 1944, а касниjе су Совjети ту териториjу очистили од немачких агената. Пре почетка одржавања конференциjе ПВО Крима jе била знатно оjачана. Полуоство jе чувало чак 300 воjних авиона од коjих jе 100 било способно да лети и ноћу. Аеродроме на Криму jе штитило више од 600 ПВО оружjа. Осим тога у случаjу ваздушне узбуне за учеснике конференциjе су била припремљена склоништа под земљом.
Осим главног аеродрома „Саки“ на коjи су слетали и с ког су полетали амерички и британски авиони, били су припремљени и резервни аеродроми на Криму у Сарабузу и Геленџику, али и они даље на jугу Украjине, у Николаjеву и Одеси. Каква jе била организациjа, доказуjе и то да су за савезничке пилоте и техничаре домаћини припремили чак 500 лежаjева и све што jе потребно за њихов рад и живот. Само у америчкоj делегациjи, и то не рачунаjући пилоте и морнаре, било jе 276 људи.

У Лукама Севастопоља и Јалте су били и савезнички бродови.

Да би телефонска и телеграфска веза беспрекорно функционисали, у Јалти су за ту прилику монтиране три телефонске централе за директне везе.

У зони одржавања конференциjе било jе пет оперативних сектора тако да нико ниjе могао да прође и на било коjи начин поремети рад конференциjе. Осим воjске о обезбеђењу jе бринуло jош 800 оперативаца НКВД.

У jануару су на Крим посебни возови пребацили потребан грађевински материjал, намештаj, посуђе… За руководиоце делегациjа пребачено jе 35 аутомобила, међу коjима jе било неколико „пакарда“, а такође jош 15 путничких возила, затим 20 „вилиса“ и пет теретњака.

Да не би било примедаба у вези са исхраном учесника конференциjе, у Јалти jе прорадила нова пекара, а организовано jе и складиште за намирнице, поврће, воће и месо. За рибу су одговарали локални рибари. У време одржавања конференциjе потрошено jе 1.120 килограма меса, шест тона поврћа, пола тоне сирева… Пило се углавном вино из Грузиjе. Било jе допремљено око пет хиљада бутеља вина, нешто више вотке, затим 6.300 флаша пива. За учеснике конференциjе обезбеђено jе и 2.190 флаша коњака. После jе колалала прича како jе Винстон Черчил у Јалти пио две флаше коњака дневно.

Интересантно jе да jе Стаљин после завршетка конференциjе позвао америчког председника да дође на лето на одмор у Јалту, што jе Рузвелт прихватио. Али жеља му се ниjе остварила, jер jе он већ 12. априла те године умро.

После завршетка конференциjе на Јалти, гости су полетели са аеродрома Саки у своjе земље. Али добра савезничка атмосфера ниjе дуго траjала, почела jе међусобна борба интереса коjа се касниjе претворила у дугогодишњи Хладни рат.

ТРИ ДВОРЦА
Под посебном контролом се налазио Ливадиjски дворац у коjем се, иначе, одржавала конференциjа. У Ливадиjском дворцу су били гости из САД. Нешто даље у Воронцовском дворцу су били смештени гости из Велике Британиjе, а домаћини су били у Јусуповском дворцу.

ПУТИН ПРОТИВ „НОВЕ ИСТОРИЈЕ“
Председник Русиjе Владимир Путин позвао jе учеснике научне конференциjе на Криму „Јалта 1945. – прошлост, садашњост и будућност“ да заштите истину о Другом светском рату и не допусте фалсификовање историjе. Оваj скуп се одржава у Ливадиjском дворцу на Криму, на истом месту где jе одржана и чувена конференциjа пре седам децениjа. У поруци учесницима Путин jе навео да смо сведоци како се води кампања да се ревидираjу резултати Другог светског рата и да се умањи улога Црвене армиjе у великоj победи над фашизмом. Због тога jе основни задатак да се истина заштити.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: