ИКОНЕ И ДУХОВНУ БАШТИНУ ВРАТИТИ КАД И СРПСКИ НАРОД

Владика Фотиjе

Његово преосвештенство епископ далматински Фотиjе рекао jе да православне иконе и духовну баштину Српске православне цркве (СПЦ) треба вратити у Хрватску када се у ту земљу врати и избjегли српски народ.

Владика Фотиjе каже да су 20 година по окончању ратних сукоба, православне цркве и манастири у Епархиjи далматинскоj у Хрватскоj и даље мета изгредника, додаjући да jе риjеч о поjединачним инцидентима.

„Безбедниjе су светиње где има нашег народа. Из ове чињенице jасно се види да проблем обнове цркава и манастира Епархиjе далматинске као и евентуално враћање културног блага из Србиjе ниjе могуће одвоjити од повратка Срба на просторе Далмациjе“, рекао jе владика Фотиjе за „Политику“.

Према његовим риjечима, то мора бити паралелан простор, jер би другачиjе могло изгледати да jе будућност Срба у Далмациjи „у музеjима“.

„Ми смо овде вековима живели и желимо и даље да живимо као православни хришћани и Срби, поштуjући и уважаваjући како државне законе, тако и све народе коjи живе и коjи ће живети на овим просторима“, поручио jе владика Фотиjе.

Његово преосвештенство jе напоменуо да на подручjу ове епархиjе има jош десетак до темеља срушених цркава и да jе за њихову обнову потребно „троjно jединство“, односно помоћ и Хрватске и Србиjе, али и српске диjаспоре.

„Оно што као Црква не можемо да прихватимо jесте било какав облик гетоизациjе и грађанства другог реда, jер би тада и враћање нашег духовног блага имало другоразредни значаj и не би могло да изврши ону духовну и културну мисиjу коjа му jе намењена“, рекао jе владика Фотиjе.

Владика далматински jе навео да су мjешовите комисиjе Србиjе и Хрватске недавно посjетиле просториjе ризнице у манастиру Крка и епархиjске у Шибенику и да jе на основу те посjете свима било jасно да тренутно не постоjе ни елементарни услови за повратак духовног и културног блага.

Он jе истакао да се покушава у други план ставити питање значаjног културног блага СПЦ, коjе jе у вриjеме рата остало у црквама и манастирима, а потом нестало, што jе за Цркву неприхватљиво.

Епархиjа далматинска jедна jе од оних коjе су наjвише страдале у ратовима деведесетих година 20. виjека.

Извор: 

Везане виjести:

Интервjу епископа Фотиjа за магазин „Печат“ – Jadovno 1941.

писмо епископа далматинског фотиjа министру … – Jadovno 1941.

у поjединим мjестима срби уписивани као … – Jadovno 1941.