ANKETA Šta Zagrepčani kažu o pomirenju Srbije i Hrvatske

Pomirenje između Srbije i Hrvatske može i treba da se dogodi, bar nam tako tvrdi većina građana Hrvatske prestonice. Ekipa „Blica“ posetila je Zagreb nakon što je Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio i tužbu Hrvatske i kontratužbu Srbije, u kojima su obe države, jedna drugu, optuživale za genocid.

Iako je presuda izazvala polemiku u obe zemlje – da li je takav ishod bio očekivan i da li će se, i na koji način odraziti na međususedske odnose, građanima i Srbije i Hrvatske sve to, bar se čini, nije toliko važno. I jedni i drugi okrenuti su svom svakodnevnom životu, smatraju da dve države treba da imaju dobre odnose, i da je neophodno da se i jedni i drugi ne vraćaju u prošlost već da se zagledaju u budućnost.

Evo šta su Zagrepčani odgovorili „Blicu“ na pitanje da li je pomirenje između dva naroda moguće.

Gde je normalnih ljudi, tu je i pomirenja…

Sveće i poruka na spomeniku banu Jelačiću u Zagrebu

I posle 20 godina od rata u Hrvatskoj, u centru Zagreba ljudi u vojničkim uniformama pale sveće za žrtve “srpske agresije i genocida”. Veliki broj ljudi glavnog grada hrvatske prestonice se, bar deklarativno, distancirao od svega što se proteklih decenija između Srbije i Hrvatske dešavalo. Oni su nastavili svojim putevima i smatraju da pomirenje mora da se dogodi – i to u interesu obe države.

Naravno da treba raditi na tome da odnosi budu dobri. Ne vidim zašto se to ne bi dogodilo, tim pre što smo susedne zemlje. Za mene je to potpuno normalna stvar i trebalo je da se desi mnogo ranije – kaže za “Blic” jedna sredovečna Zagrepčanka.

Ni mlađi ljudi nisu ništa drugačijeg mišljenja. Izgreda da su bar oni prevazišli prepreke koje su starije generacije, ali i država, nametale, pa im nacionalnost nije naročito bitna.

Ja često odlazim za

Beograd, imam dobre kontakte sa ljudima, viđamo se čujemo se. I oni dolaze ovde, i nema nikakvih problema. Politika i ono što političari pričaju ne utiče previše na normalne ljude kaže Marko Radočajn, koji dodaje da se njegova drugarica zabavlja baš sa dečkom iz Beograda.

Netrpeljivosti prema Srbima koji su u poseti hrvatskoj prestonici skoro da nema. To je bar bilo iskustvo ekipe “Blica”, koja je dva dana nakon haških presuda – da ni Srbi ni Hrvati nisu počinili genocid – posetila Zagreb. U pomoć su nam priskakali gde god je trebalo, pomagali da se snađemo, bili uslužni i ljubazni, raspoloženi za razgovor, a bilo je i onih koji su nas pratili do mesta koja su nam bila potrebna kako se ne bismo izgubili.

Međutim, ima i onih koji ne dozvoljavaju da se sukobi između dve države zaborave, a to su pre svih političari i mediji. Jedna Zagrepčanka ispričala je “Blicu” da na televiziji prati rubriku “Kalendar”, gde se pravi osvrt na događaje koji su se tog dana dogodili.

Skoro da ne prođe emisija a da nas ne podsete da nekog dana negde nije pala neka bomba, koliko je granata ispaljeno, ili da li je i koliko bilo žrtava. Iako se ljudi tih stvari ne sećaju i ne razmišljaju o tome, uvek se trude da nas podsete – priča ova mlada žena.

Koliko ovakve i slične stvari imaju uticaja na građane svedoči primer grupe mladića od dvadesetak godina koji onako u prolazu, sami za sebe, skandiraju nasred Trga Bana Jelačića: “Bacićemo bombu usred Beograda!”

Povratnici ne ostaju
Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije je ukazao i na neke probleme koji sprečavaju povratak izbeglih Srba u Hrvatsku. Između ostaloga, spomenuli su da više od 18.000 srušenih kuća nije obnovljeno, da se ne sprovodi Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina te da nadležne institucije ne procesuiraju pojedince i skupine koji šire govor mržnje, te potiču nasilje prema Srbima.

Izvor: BLIC

Vezane vijesti:

Danka Kojadinović: ISTINA I POMIRENJE – Jadovno 1941.

Izbeglice: Lažno pomirenje uvelo Hrvatsku u EU – Jadovno 1941.

Bez istine nema ni pomirenja ni ljudskosti – Jadovno 1941.

Dušan Bastašić: Suočavanje sa istinom vodi do pomirenja …